Izvoznici i prevoznici iz Bosne i Hercegovine suočavaju se s nizom izazova prilikom ulaska u Evropsku uniju, a nova pravila prelaska granica donose dodatne komplikacije koje se ne smiju zanemariti.
U posljednje vrijeme, primjena Sistema ulaska/izlaska (EES) u EU, koja je prvobitno bila planirana za 10. novembar, odložena je zbog nedovoljne pripremljenosti zemalja članica, među kojima su se istaknule Njemačka, Francuska i Nizozemska. Evropska komesarka za unutrašnje poslove, Ylva Johansson, naglasila je kako nije moguće postaviti novi datum za početak primjene ovog sistema, što dodatno otežava situaciju.
Prelazak na EES i ETIAS: Očekivanja i realnost
Kada EES i Evropski sistem putnih informacija i autorizacije (ETIAS) postanu operativni, njihov uticaj neće se ograničiti samo na građane van EU, već će značajno pogoditi i privrednike, posebno prevoznike. Oni se već sada suočavaju s velikim gužvama na graničnim prelazima, a očekivanja su da će nove procedure dodatno usložiti i produžiti vrijeme čekanja. Sistem ulaska/izlaska zamišljen je kao automatizovani informatički sistem za registraciju državljana zemalja van EU prilikom prelaska granica, a njime će se pratiti svaki ulazak i izlazak iz EU.
ETIAS će postati operativan oko šest meseci nakon EES-a i predstavljaće preduslov za prelazak granice u šengenskoj zoni, dok će EES raditi na registraciji putnika prilikom granične provjere. Ova podela između dva sistema može biti od ključne važnosti za razumevanje kako će se nova pravila primenjivati i na koji način će se poslove prevoznika dodatno otežati.
Posljedice za prevoznike i privredu
Prevoznici iz Bosne i Hercegovine već godinama se bore za poboljšanje uslova rada i brži protok robe na granicama. Uprkos brojnim naporima, situacija ostaje nepromenjena, a u nekim segmentima je čak i pogoršana, posebno na najfrekventnijim granicama. Sa primenom EES-a, očekuje se stvaranje dodatnih gužvi, što će rezultirati produženim vremenom čekanja i novim izazovima.
Vanjskotrgovinska komora Bosne i Hercegovine također ističe postojeće probleme s izvozom robe biljnog i životinjskog porekla u EU, gde se trenutno nalaze samo dva granična prelaza sa svim potrebnim inspekcijskim organima. Ova situacija predstavlja ozbiljan izazov za privrednike, jer se izvoz robe može suočiti s daljim preprekama, čime se narušava ekonomska logika i profitabilnost tih aktivnosti. Granični prelaz Gradiška, koji se nalazi na severu zemlje, i Bijača na jugu, jedini su granični prijelazi sa svim potrebnim inspekcijama, ali njihova kapaciteti i opterećenost su već sada na granici izdržljivosti.
Dugoročne posljedice i potreba za reformama
Ukoliko se ne preduzmu hitne mere za rešavanje ovih problema, duga zadržavanja na granicama, kašnjenja isporuka i povratak robe koja je izgubila na kvalitetu postat će svakodnevica. Uvođenje EES-a dodatno će produžiti vreme zadržavanja na graničnim prelazima, što se može odraziti na sve aspekte privrednog poslovanja.
Prema optimističnim procenama, očekuje se da će dodatno zadržavanje na granicama iznositi oko minut po osobi, što, iako deluje kao mala cifra, može imati značajan kumulativni efekat na ukupan protok robe i putnika. Ukoliko EU ne prepozna nužnost unapređenja svojih sistema granične kontrole, Bosna i Hercegovina će se suočiti s još većim izazovima.
Moguća rješenja
Jedno od ključnih rešenja koje bi moglo poboljšati situaciju jeste osiguranje statusa graničnih prelaza sa obostranom fitosanitarnom kontrolom za lokacije poput Svilaj, Izačić, Orašje, Kamensko i Ivanicu. Osim toga, potrebno je omogućiti profesionalnim vozačima status koji bi im omogućio izuzeće od ograničenja boravka na teritoriji EU prilikom obavljanja transportnih aktivnosti.
Osim toga, hitne kampanje za informisanje javnosti u svim zemljama koje dele granicu s EU su od izuzetne važnosti. Ove kampanje bi trebale biti sprovedene od strane nadležnih organa kako bi se osiguralo pravilno razumevanje novog sistema i smanjila mogućnost nesporazuma ili problema prilikom prelaska granice. Na taj način bi se moglo obezbediti da novi sistem ne postane još jedan izvor komplikacija, već da doprinese bržem i efikasnijem protoku roba i putnika.
U zaključku, suočavanje s novim sistemima prelaska granica zahteva ozbiljan pristup i proaktivan rad svih relevantnih institucija, kako bi se obezbedili bolji uslovi za prevoznike i izvoznike iz Bosne i Hercegovine. Bez adekvatnih reformi i unapređenja postojećih procedura, privrednici će se suočiti s dodatnim izazovima koji mogu ugroziti stabilnost i rast privrede.
