Često utišate muziku dok parkirate ili vozite kroz nepoznato područje? Ako vam je ovo ponašanje poznato, niste sami i postoji naučno objašnjenje za ono što radimo.
Razlog zašto tražimo tišinu u situacijama koje zahtijevaju veću koncentraciju (parkiranje, snalaženje, vožnja po kiši...) je u mozgu.
Mozak, kao glavni menadžer našeg kognitivnog sistema, ima ograničene resurse za obradu senzornih podataka, što dovodi do toga da u situacijama koje zahtevaju visok stepen koncentracije preferiramo tišinu.
Razlozi za gašenje ili utišavanje radija nisu samo navike - oni imaju fiziološku osnovu. Prilikom vožnje kroz složene situacije, poput parkiranja ili navigacije u gustom saobraćaju, naš mozak mora odrediti na koja osjetila obratiti više pažnje. Prioritet daje viziji, a pridaje manje značaja slušanju muzike.
Studija iz 1998.
U takvim trenucima mozak se bori da optimalno rasporedi pažnju na čula jer nema dovoljno kapaciteta da iskoristi sva čula u 100 postotnoj količini, pa se automatski odlučujemo da se fokusiramo na ono što je ključno u datom trenutku.
Ovaj fenomen nije nov. Još 1998. godine sprovedeno je istraživanje koje je potvrdilo da vozači prirodno stišaju zvukove tokom aktivnosti koje zahtevaju povećanu pažnju vizuelnih informacija.
Kasnije studije su nastavile da istražuju kako naš mozak balansira između senzornih podražaja u različitim situacijama i otkrile su da tokom parkiranja zvučni podražaji ometaju pažnju.
U suštini, kada se suoči sa situacijama koje zahtijevaju visoku vizualnu preciznost, kao što je parkiranje, mozak "isključuje" sluh kako bi se bolje fokusirao na vid. Ova reakcija je dio našeg evolucijskog mehanizma koji nam pomaže da se efikasnije orijentiramo u prostoru i prilagodimo zahtjevima okoline.
