Milorad Dodik je, ponovo, demonstrirao fascinantnu sposobnost da u istom danu zauzme dva dijametralno suprotna stava, a da ni ne trepne. Prvo je samouvjereno izjavio kako „nema problem ni sa jednom institucijom iz Dejtonskog sporazuma“ – naravno, onog Dejtona kako ga tumači njegov tim mađioničara za pravne iluzije. A onda, samo nekoliko sati kasnije, kada je Ustavni sud BiH privremeno blokirao četiri zakona njegovog režima, Dodik je odlučio da taj sud više ne postoji.
Da rezimiramo – kad mu treba, Dejton je svetinja. Kad mu ne odgovara, Dejton je improvizacija.
Ali hajde da mu pomognemo da se prisjeti šta to zapravo piše u Dejtonskom sporazumu, jer očito čita verziju s nevidljivim mastilom. Član šest Ustava BiH jasno definiše postojanje i nadležnosti Ustavnog suda. Tačka dva tog istog člana naglašava da je za kvorum potrebna većina svih članova. A tačka četiri ga potpuno demantuje: „Odluke suda će biti konačne i obavezujuće.“
I šta sad? Dodik tvrdi da Ustavni sud „ne može da odlučuje“, ali u dokumentu koji često maše pred kamerama piše upravo suprotno. Čini se da lider Republike Srpske nije pročitao Ustav do kraja. Možda su mu stranci, koje toliko prezire, trebali poslati verziju na ćirilici, da ne bude zabune?
A kako izgleda Dodikova reakcija? Poput tinejdžera uhvaćenog u laži, koji uporno tvrdi da nije pojeo kolač dok mu se mrvice vide na licu. „Republika Srpska će primjenjivati svoje zakone bez obzira na odluke krnjeg Ustavnog suda“, poručio je Dodik, dok mu se pravni sistem BiH smije u lice.
Ovo je već treći ili četvrti put da Dodik izlazi s istom mantrom: „Ustavni sud nije legitiman jer u njemu nema dvojice sudija iz RS-a.“ A gdje su ti sudije? Ah, da, vlast ih nije imenovala, ali to Dodiku ne smeta da optuži Sud za nelegalnost. To je kao da odbijete igrati fudbalsku utakmicu i onda optužite sudiju da je utakmica neregularna jer vas nije bilo na terenu.
I dok se Dodik trudi da međunarodnoj zajednici proda priču o „ustavnobraniteljstvu“, činjenice govore suprotno. Ne postoji interpretacija Ustava koja može opravdati direktno odbijanje sudskih odluka, osim ako ne planirate igrati po pravilima koja sami izmislite. A ako ćemo po Dodikovim pravilima, onda je najbolje da se uopšte prestanemo pretvarati da postoji ikakav pravni sistem.
Na kraju, šta smo naučili iz ove epizode pravnog teatra Milorada Dodika? Da je lider RS-a ponovo pokušao obmanuti i međunarodnu i domaću javnost, ali su mu činjenice, kao i mnogo puta do sada, stale na put. I dok on i dalje uporno pokušava praviti državu unutar države, BiH i njen Ustavni sud mu poručuju – pravila su jasna, a odluke konačne.
Samo što ih neko treba pročitati do kraja.
