Iako je Narodna skupština Republike Srpske prije samo nekoliko sedmica usvojila zaključak da se prijevremeni izbori za predsjednika entiteta neće priznati niti održati, politička realnost RS-a ide u potpuno suprotnom smjeru. Na birališta će, po svemu sudeći, izaći i vlast i opozicija, iako će svako biračima servirati svoju verziju “istine”.
Milorad Dodik i njegov SNSD ponovo su pokazali kako funkcioniše “politika apsurda”. Prvo su od NSRS-a zatražili da odbaci svaku pomisao na izbore, a sada, nakon što je opozicija poručila da bojkot ne dolazi u obzir, SNSD spremno ulazi u izbornu trku. “Ako ne postoji spremnost da se u Republici Srpskoj svi drže jedinstvenog stava, onda treba dozvoliti da se partije jasno opredijele”, izjavio je Dodik na konferenciji za novinare.
SNSD još nije donio odluku o kandidatu, ali prema informacijama koje kruže političkim kuloarima, u najužem krugu spominje se ime aktuelnog ministra unutrašnjih poslova RS-a Siniše Karana. Time SNSD šalje signal da želi kandidata koji bi mogao da konsoliduje partijske redove i očuva uticaj stranke u institucijama, posebno u kontekstu Dodikove nemogućnosti da se kandiduje.
Podsjetimo, Centralna izborna komisija BiH je 28. augusta raspisala prijevremene izbore za predsjednika RS-a za 23. novembar ove godine, nakon što je Miloradu Dodiku mandat oduzet zbog pravosnažne presude koja mu zabranjuje obavljanje javnih funkcija u narednih šest godina.
Narodna skupština RS-a, međutim, odbacuje i odluku CIK-a i presudu Suda BiH, tvrdeći da su rezultat “nametanja odluka neizabranog stranca Kristijana Šmita” i da predstavljaju “državni udar”. U svojim zaključcima NSRS je pozvala sve političke aktere da ne učestvuju na izborima, ali većina stranaka – i vlast i opozicija – ignorisala je taj poziv.
Time je otvoren prostor za apsurdnu situaciju: Skupština poručuje da izbora neće biti, a stranke se užurbano pripremaju za kampanju. Opozicija u ovom potezu vidi priliku da oslabi SNSD i preuzme inicijativu, dok vlast pokušava biračima objasniti da izlazak na izbore “nije izdaja” već politička nužnost.
Na kraju, jedini gubitnik ovog političkog teatra mogao bi biti upravo građanin Republike Srpske – koji će se naći između poziva na bojkot i partijskih obećanja, između zaključaka Skupštine i obaveznih glasanja pred CIK-om BiH. Jedno je, ipak, jasno: bez obzira na sve deklaracije i zaključke, izbori će biti održani, a borba za funkciju predsjednika RS-a ulazi u završnu fazu.
