Zastarjele termoelektrane i slaba proizvodnja domaćeg uglja natjerale BiH na rekordan uvoz struje...
Bosna i Hercegovina danas zavisi od uvoza električne energije više nego ikada ranije. Prema podacima Državne regulatorne komisije za električnu energiju (DERK), samo u prvom kvartalu 2024. godine uvezeno je više struje nego u istom periodu prethodnih pet godina zajedno.
Razlog? Proizvodnja električne energije opala je za 15 posto u periodu od 2021. do 2024. godine.
Domaći sistem jednostavno više ne može zadovoljiti ni vlastite potrebe. Energetski ekspert Almir Muhamedbegović kaže da je BiH postala zavisna od uvoza jer nema dovoljno uglja za rad zastarjelih termoelektrana, a istovremeno se ne ulaže u nove kapacitete.
U Federaciji BiH stanje je posebno zabrinjavajuće. Nekada moćni rudarski sektor je u kolapsu – od sedam rudnika u vlasništvu Elektroprivrede BiH, proizvodnja je prepolovljena između 2018. i 2023. godine. Uz to, sektor je opterećen štrajkovima, korupcijskim istragama i akumuliranim gubicima koji su premašili 469 miliona eura. Bivši direktor EPBiH Amer Jerlagić ističe da su vlasti olako zanemarile i rudnike i radnike, što je dovelo do dramatičnog pada proizvodnje.
Ni situacija u Republici Srpskoj nije mnogo drugačija, posebno kada je riječ o javnim termoelektranama. Termoelektrana Ugljevik krajem 2023. godine ostala je bez dovoljno uglja za rad, što je izazvalo višednevni prekid proizvodnje. Izvršni direktor za tehničke poslove Elektroprivrede RS, Ivan Koprivica, kaže da su termoelektrane Gacko i Ugljevik odavno iscrpile svoj projektovani vijek rada – 200.000 sati – i da su bez ozbiljnih ulaganja praktično neodržive.
Situaciju dodatno komplikuje obaveza RS da trećinu struje iz Ugljevika izvozi Sloveniji, na osnovu arbitražne odluke iz vremena bivše Jugoslavije. To dodatno smanjuje domaće rezerve i povećava potrebu za uvozom.
Uzrok nedostatka uglja u Ugljeviku leži u nerealizovanoj koncesiji iz 2013. godine, koju je dobila kompanija “Comsar Energy Republika Srpska”, u vlasništvu ruskog biznismena Rašida Serdarova. Planirana termoelektrana “Ugljevik 3” nikada nije izgrađena, a Vlada RS je tek nedavno započela proces otkupa koncesionog prava. Ta pravna i politička zavrzlama ostavila je javni sektor bez domaće sirovine.
Ipak, u privatnom sektoru situacija je drugačija. Kompanija “EFT” izgradila je termoelektranu u Stanarima, oslanjajući se na sopstvena ležišta uglja, i redovno prodaje ugalj i javnim elektroprivredama, uključujući i EPBiH.
BiH trenutno ima 14 rudnika – deset javnih i četiri privatna. Više od 95 posto proizvedenog uglja koristi se za proizvodnju struje u samo pet termoelektrana: Tuzla, Kakanj, Ugljevik, Gacko i Stanari.
Koprivica navodi da se izlaz vidi u izgradnji hidroelektrana “Dabar” i “Bistrica”, koje bi do 2027. i 2028. godine mogle pomoći zelenoj tranziciji RS-a. No, bez sistemskog ulaganja, novi kapaciteti su daleko, a trenutni kolabiraju.
BiH je dovedena u poziciju energetske zavisnosti – rezultat godina neulaganja, propalih koncesija i zapostavljanja ključnih sektora. I dok političari izbjegavaju odgovornost, građani sve skuplje plaćaju električnu energiju – a sve manje je domaćeg izvora.
