Bosna i Hercegovina upravo je ostala bez prvih 108,5 miliona eura iz Plana rasta Evropske unije za zapadni Balkan. Brisel je, nakon beskrajnih kašnjenja, šupljih obećanja, opstrukcija i nepotpunih dokumenata, poslao poruku koja se više ne može pogrešno tumačiti: „Dosta je bilo!“
Novac koji je trebao pokrenuti reforme, ojačati privredu i približiti zemlju evropskim standardima, sada ide u ruke susjedima – ili se jednostavno vraća u kasu Evropske unije.
Od obećanih 1,085 milijardi eura, Bosni i Hercegovini je sada dostupno 976,6 miliona eura. Ali i to je pod velikim znakom pitanja. Evropska komisija je dala novi rok – 30. septembar. Ukoliko ni tada ne dođe do konkretnog pomaka i ispunjavanja obaveza, slijedi nova finansijska kazna i još jedno urušavanje evropskog puta zemlje koja sve više liči na crnu rupu Balkana.
Ko je kriv? Odgovor je bolno jednostavan – domaće vlasti. Svi oni koji 20 mjeseci ne uspijevaju dogovoriti osnovne stvari, od nadležnosti do reformskih paketa. Institucije koje su morale obaviti posao, ali su ga ili sabotirale ili proforme obavile. Političari koji u Bruxelles šalju „nepotpune dokumente“, ne zato što ne znaju, nego zato što žele da sve ostane status quo – zamrznuto, nefunkcionalno, taoc sopstvenih interesa.
I dok EU više nema ni volje ni strpljenja, bh. lideri se i dalje bave prepucavanjima, međusobnim blokadama i pokušajima da jedno drugom napakoste, kao da građani ne postoje. A građani – njih niko i ne pita. Njihovo strpljenje više niko ni ne mjeri.
Vrijeme je da politički akteri u Bosni i Hercegovini djeluju kako bi iskoristili prilike koje su im dostupne – za dobrobit građana – poručuju iz Evropske komisije.
Dok Srbija, Albanija, Sjeverna Makedonija i Crna Gora već koriste evropski novac i ubrzano napreduju u reformama, Bosna i Hercegovina i dalje drži ruku ispruženu – ali praznu. Jer Brisel više ne vjeruje riječima, traži rezultate. A rezultata – nema.
Ova situacija jasno pokazuje da je BiH sama sebi najveći neprijatelj. Ne treba joj vanjski saboter, dovoljno je ono što već ima unutar zidina svojih institucija. Do kraja septembra ostaje nešto više od dva mjeseca. Hoće li bh. vlasti konačno položiti ispit odgovornosti ili ćemo gledati još jedan istorijski poraz, ostaje da se vidi.
Jedno je sigurno – svaki izgubljeni milion je korak dalje od Evrope. A krivce ne treba tražiti u Bruxellesu, već u Sarajevu, Banjoj Luci i Mostaru. U kabinetima gdje su vlast pretvorili u samoposlugu za stranačke interese, dok su građanima – zatvorili vrata Evrope.
