Dragan Čović je, s osvojenih 137.340 glasova, u rukama držao ključnu moć, dok su ostale stranke, ukupno osvojivši više od milion glasova, ostale bez pravog uticaja.
Iako je Naša stranka, preko Sabine Ćudić, 2022. godine izjavila da neće ući u vlast ako ona bude uključivala HDZ i SNSD, vlast je ipak formirana, a Naša stranka je postala deo te koalicije, kao i sama Sabina Ćudić. Ova situacija možda deluje kao prošlost, ali je ključna za aktuelni trenutak kada se ponovo spekuliše o mogućnosti da HDZ i Dragan Čović napuste SNSD i Milorada Dodika.
Međutim, istina je jasna – Dragan Čović ni tada, ni sada, nije morao ništa menjati. To je očigledno i kroz raskid koalicije Trojke sa SNSD-om, kao i kroz sve pozive opozicije u RS-u, PDP-a, SDS-a, Vukanovića, pa čak i kontaktima sa SDA i DF-om.
Koncentracija moći je jasna – Dragan Čović je sa svojih 137.340 glasova, naspram miliona glasova ostalih stranaka, jasno postavio granice političkog delovanja u BiH. Ova činjenica još jasnije pokazuje “ugroženost” o kojoj su pisali “akademici” HAZU-a, kao i moć koju mu je omogućio visoki predstavnik Christian Schmidt kroz amandmane usvojene na izbornoj noći, koji, prema odluci Ustavnog suda BiH, diskriminišu Ostale.
