MILIJARDA I PO NESTALA U TIŠINI

Escrow račun RS sveden na mrvice: Od milijardi iz privatizacije ostalo tek 1,5 miliona KM, bez ijednog odgovornog

Novac pare

Glavna služba za reviziju dala je mišljenje s rezervom na godišnji finansijski izvještaj Vlade RS, otkrivajući da je od 2007. godine, kada je na escrow računu bilo oko 1,5 milijardi KM, ostalo svega 1,5 miliona KM. Gotovo praznu kasu, kažu revizori, „spasila“ je uplata Opštine Šamac od oko 1,16 miliona KM.

Prema izvještaju, novac sa escrow računa godinama se povlačio za različite pozajmice i budžetsku potrošnju, uz obavezu vraćanja – koja se u praksi redovno odgađala.

Samo u 2024. godini, prilivi na escrow račune iznosili su 32,9 miliona KM, dok su odljevi bili 31,7 miliona KM. Najveći prilivi zabilježeni su od povrata pozajmica JU „Vode Srpske“ (2,9 miliona), Ministarstva zdravlja i socijalne zaštite (17 miliona) i AD OC „Jahorina“ Pale (11,4 miliona KM). Najveći odljevi, pak, išli su upravo tim subjektima, kao i za direktnu budžetsku potrošnju od 17,4 miliona KM.

Ekonomski stručnjaci upozoravaju da se sredstva nisu koristila za razvoj, nego za krpljenje rupa. Primjer je pozajmica od 17 miliona KM iz 2009. godine za bolnicu u Bijeljini, koja je trebala biti vraćena do 2015. – rok je prvo probijen, a zatim prolongiran do kraja 2025. godine. Robne rezerve RS dobile su 14,5 miliona KM s rokom vraćanja do 2017., ali taj novac nikada nije vraćen, a preduzeće je ugašeno.

„Ovo govori o višedecenijskom netransparentnom trošenju sredstava. Bez uplate Šamca, račun bi bio gotovo na nuli. To jasno pokazuje stanje javnih finansija RS“, rekao je načelnik Šamca Đorđe Milićević.

Ekonomisti smatraju da je politika trošenja sredstava s escrow računa bila promašena. „Ako su sredstva utrošena na neproduktivnu potrošnju ili pozajmice koje se ne vraćaju, onda javni interes nije sačuvan. Od milijardu i po KM nije ostao vidljiv efekat u ekonomskom rastu, investicijama ili izvozu“, ističe ekonomista Jelena Trivić za BN.

Escrow račun je formiran od novca dobijenog privatizacijom Telekoma i Rafinerije nafte Brod, te sukcesijom imovine bivše Jugoslavije. Namjena je bila ulaganje u razvoj RS, ali umjesto toga, novac se topio kroz pozajmice i hitne budžetske transfere.

Do danas, niko za ovakvo trošenje i nestanak sredstava – nije odgovarao.