Izraelske zračne snage su izvele seriju udara na vojne ciljeve u Iranu kao odgovor na balistički napad koji je Iran izveo 1. oktobra. Ovaj napad, iako očekivan, nije bio onako spektakularan kako je prvobitno najavljeno, a iranska medijska cenzura dodatno je umanjila značaj ovog vojnog angažmana.
Kontekst Napada
Napad se odigrao uoči poslednjeg dana jevrejskog praznika, koji se poklopio s danom žaljenja za žrtvama napada 7. oktobra. Izraelsko ratno zrakoplovstvo je iz nepoznatih pravaca napalo ciljeve u tri iranske regije: Huzistan, Ilam i Teheran. Važno je napomenuti da su iranske vlasti prethodno obaveštene o napadu, što je rezultiralo relativno malim brojem žrtava. Ovo ukazuje na to da su napadi bili planirani kako bi se izbegla dalja eskalacija sukoba između Tel Aviva i Teherana.
Strategija i Izvršenje
Izraelske snage su, prema dostupnim informacijama, sprovedene ograničene SEAD operacije za suzbijanje iranske protuzračne odbrane. Fokus napada bio je na zapadnim delovima Irana, gde su korišćeni dronovi i rakete kako bi se oslabile kapacitete protivvazdušne odbrane.
Video snimci sugerišu da su izraelski avioni koristili lovce F-16 i F-15, uz podršku aviona pete generacije F-35. Ovi avioni su, prema navodima izraelskih vojnih izvora, delovali s visoko sofisticiranim naoružanjem, uključujući rakete zrak-zrak i uređaje za elektronsko ometanje.
Preispitivanje Regionalnih Mitova
Ovaj incident srušio je mit o tome da okolne zemlje ne bi dozvolile direktan udar na Iran. Izraelsko zrakoplovstvo je uspelo da pređe teritorijalni prostor Iraka, a iranske snage nisu pokazale značajnije reakcije na niske letove aviona F-35 iznad Jordana. Ovo podseća na operaciju "Opera" iz 1981. godine, kada je izraelsko zrakoplovstvo napalo irački nuklearni reaktor Osirak.
Aktivna Odbrana ili Iluzija Kontrole?
Napad na iranske ofanzivne potencijale označava početak operacija aktivne odbrane. Izrael se suočava s realnošću da su iranske rakete i dronovi postali ozbiljna pretnja, a ovakvi napadi možda služe za zadovoljenje pritiska unutar vojnog vrha. Ipak, strategija aktivne odbrane može doneti samo kratkoročne rezultate, dok Iran i dalje razvija svoj raketni program uz podršku militantnih grupa poput Huti i Hezbolaha.
Poruka ovog napada je jasna: Iran može biti pogođen izraelskim zrakoplovstvom. Ovaj incident predstavlja ne samo vojni test, već i pripremu za buduće sukobe u kojima bi izraelske snage mogle biti primorane da "natrljaju krvav nos" Teheranu. U svetlu sve složenije geopolitičke situacije, takvi napadi će verovatno postati sve češći, dok se regionalna tenzija nastavlja razvijati.
