KINESKI DUGOVI, SKRIVENE KLAUZULE I STRATEŠKI ZAGRLJAJ: ŠTA ZAISTA ZNAČI 7,7 MILIJARDI DOLARA KOJE JE SRBIJA UZELA OD KINE
U dvodecenijskom periodu, od 2000. do 2022. godine, Srbija je postala jedan od najznačajnijih evropskih centara za kineski kapital – ali ne kapital u obliku investicija koje se slobodno kreću, nego kapital obložen kreditima, uslovima, klauzulama i „prijateljskim sporazumima“ koji najviše odgovaraju Pekingu. Ukupno 7,7 milijardi dolara iz Kine slilo se u Srbiju, najvećim dijelom kroz kredite, a veliki dio tih kredita obavezuje Srbiju da projekte povjerava kineskim kompanijama, kineskoj robi i kineskoj radnoj snazi.
Takav model nije slučajan – Srbija je postala idealan ulaz Kine na evropsko tržište, zemlja čiji regulatorni okvir nije u nivou EU, što kineskim kompanijama omogućava da rade „blizu Evrope, ali ne i u Evropi“. Ta pozicija Srbije stvara privid modernizacije, dok istovremeno gradi mrežu duboke ekonomske zavisnosti.
INFRASTRUKTURA, RUDNICI, ENERGETIKA – SVE ŠTO JE KINA HTJELA, SRBIJA JE PONUDILA
Kineski krediti ulazili su najviše kroz infrastrukturne projekte: puteve, pruge, rudnike, termoelektrane. Svaki od tih kredita ima svoje „začkoljice“:
Projekti se dodjeljuju kineskim kompanijama bez obaveze raspisivanja javnih tendera.
Ugovori se ne objavljuju u cijelosti.
Finansijski tokovi i dugoročne obaveze nisu potpuno transparentni.
Kineske državne kompanije preuzele su ogroman dio srpske privrede, uključujući i stratešku rudarsku industriju u Boru. Uz to, mnogi projekti se realizuju mimo evropskih standarda i bez adekvatnog nadzora, što je vidljivo na primjerima poput modernizacije željeznice, gdje su se najvažnije odluke donosile političkim dogovorima, a ne stručnim analizama.
Upravo na toj pruzi, na novoizgrađenoj stanici u Novom Sadu, dogodio se jedan od najtragičnijih infrastrukturnih kolapsa u novijoj historiji Srbije – rušenje nadstrešnice u kojem je poginulo 16 ljudi. Sportski termin “kolateralna šteta” više ne zvuči dovoljno cinično kada se zna da je isti projekat bio predstavljen kao simbol „srpsko-kineskog prijateljstva“ i „skoka u budućnost“.
ZAŠTO JE KINA IZABRALA SRBIJU? ODGOVOR LEŽI U NEDOSTATKU OGRANIČENJA
Za razliku od zemalja EU, gdje postoji snažna kontrola strane državne imovine, subvencija, tokova novca i sigurnosnih rizika, Srbija ne predstavlja nikakav regulatorni zid za kineske državne banke.
Zato Peking Srbiju vidi kao:
Platformu za širenje na Zapadni Balkan,
Evropska vrata bez evropskih pravila,
Poligon koji omogućava zaobilaženje EU ograničenja,
Sigurnu luku za strateške industrije – rudnike, infrastrukturne čvorove, energetske sisteme.
Zato je Srbija postala jedna od najvažnijih tačaka kineskog ekonomskog uticaja u regionu. Ovdje se kineski projekti realizuju brzo, bez pritiska javnosti, bez komplikovanih procedura i bez potrebe da se brine hoće li se neko zapitati gdje završava javni novac, a gdje počinje privatni profit.
„POVOLJNI KREDITI“ KOJI SU SKUPLJI NEGO ŠTO IZGLEDAJU
Iako se često ponavlja da su kineski krediti povoljniji od evropskih, to je samo dio istine. Kamate mogu biti niže, ali zato:
Kinezi traže isključivo svoje kompanije,
Traže garancije u obliku državne imovine,
Ugovori se često drže u tajnosti,
Zavisnost od jednog kreditora raste iz godine u godinu.
U pojedinim segmentima, Kina posuđuje novac brže nego što Srbija može apsorbovati, što stvara spiralu zaduživanja. Uz to, postoji i segment „nevidljivog duga“ – krediti i sporazumi koji se ne prikazuju u zvaničnim finansijskim izvještajima. Ako i mali dio tih skrivenih obaveza postoji u Srbiji, stvarni dug prema Kini mogao bi biti znatno veći nego što se prikazuje.
OD 2010. DO 2025. – KINESKI NOVAC POSTAJE TEMELJ SRBIJANSKOG RAZVOJNOG MODELA
Od ulaska u tzv. „zlatno doba“ saradnje, Srbiji su krediti iz Kine postali glavni pokretač velikih državnih projekata. 2019. bila je rekordna godina sa 1,6 milijardi dolara kineskog novca. Upravo tada država je shvatila da je kineski model brži i politički mnogo korisniji – daje rezultate koje vlast može slikati, otvarati i koristiti za kampanju.
Ali ispod toga stoji druga priča: projekti se realizuju bez transparentnosti, uslovi se ne objavljuju, a račune će platiti buduće generacije.
KINA KAO DRUGI NAJVEĆI PARTNER – ALI NA POTPUNO DRUGAČIJI NAČIN
Evropska unija je i dalje najveći donator Srbije, sa preko 10 milijardi eura pomoći. Za razliku od Kine, EU daje grantove – bespovratna sredstva. Kina daje kredite.
Zbog toga je poređenje varljivo: Kina daje manje, ali daje ono što najviše boli – dug.
Kineske kompanije, posebno Zijin, investirale su i u „meke“ sektore: sport, zdravstvo, obrazovanje. Ali ti projekti su kap u moru u poređenju sa dugovima i dubokom ekonomsko-političkom zavisnošću koju je Srbija izgradila.
ŠTA ĆE SE DESITI KADA DOĐE NA NAPLATU?
Srbija već sada duguje kineskoj Exim banci oko 2,8 milijardi dolara, a iznos iz godine u godinu raste. Kako se bliži rok za otplatu pojedinih kredita, postavlja se pitanje:
Da li će država biti u stanju da ih otplati bez novog zaduživanja?
Ako ne bude, šta će Kina tražiti zauzvrat?
Da li će se ponoviti modeli iz Afrike i Azije, gdje su države gubile kontrolu nad lukama, rudnicima i elektroenergetskim sistemima?
Kina ne uzima novac – Kina uzima infrastrukturu.
SRBIJA U KINESKOM ZAGRLJAJU – PRIJATELJSTVO KOJE JE POSTALO FINANSIJSKA ZAMKA
Danas je jasno da kineski kapital u Srbiji nije rezultat slučajnosti, nego pažljivo izgrađene strategije Pekinga koji vidi Srbiju kao savršeno mjesto za širenje na Evropu bez evropskih ograničenja.
Srbija dobija brze projekte, političke poene i osjećaj modernizacije, ali zauzvrat gubi transparentnost, ekonomski suverenitet i dugoročnu stabilnost.
Upravo zato se postavlja pitanje:
Da li je kineski novac investicija u razvoj – ili investicija u zavisnost?
Jer ono što se trenutno zove „saradnja“, jednog dana bi moglo postati – dužnička kolonizacija zakočena osmijehom i crvenom vrpcom na novim projektima.
