Tragedija koja je zadesila Novi Sad prošlog petka, kada je nadstrešnica na Željezničkoj stanici srušila i usmrtila 14 osoba, postala je goruća tema u regionu. Ovaj stravičan incident ne samo da je izazvao duboku tugu, već je i razotkrio katastrofalne propuste vlasti u Srbiji koje su zadužene za infrastrukturu i sigurnost građana.
U satima nakon urušavanja, srpski mediji, posebno tabloidi i oni pod kontrolom vlasti, odmah su krenuli u potrazi za krivcima. Umjesto da preuzmu odgovornost, zvaničnici su počeli davati različita objašnjenja. Isticali su kako je stanica renovirana, osim nadstrešnice koja je, očito, zaboravljena. Izjave vlasti su delovale poput lošeg scenarija, gde su se krivci tražili u propustima od pre 60 godina, kada je objekat prvotno izgrađen.
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je: "Kada smo sve renovirali, samo nju nismo. Zašto? Ne znam, neko će valjda da pruži odgovore." Time je naglasio kolektivnu krivicu proteklih decenija, dok je istovremeno ukazivao na odgovornost stručnjaka koji su projektovali i nadgledali radove. Međutim, pitanje koje se nameće je: kako je moguće da se odgovornost prebacuje na one koji su radili pre više od pola veka, dok aktuelna vlast, koja uživa apsolutnu moć, ne preuzima nijednu odgovornost za ovu tragediju?
Na dan nesreće, vlast je brzo reagovala i "čišćenjem" lokacije stvorila situaciju u kojoj su dokazi praktično uništeni. Odluka da se očisti mesto nesreće odmah nakon incidenta ostavlja sumnju u namere vlasti da se istinski istraže uzroci tragedije. Istraga koja je mogla otkriti važne informacije sada je znatno otežana, a sumnja u transparentnost postupka dodatno raste.
Bivši nadzorni organ je tvrdio da je na nadstrešnici bilo radova, ali vlast se ograđuje od trenutne odgovornosti, pozivajući se na gradnju iz 1964. godine. Kada je obnovljena železnička stanica svečano otvorena, predstavnici SNS-a, uključujući Maju Gojković, ponosno su isticali kako se evropske zemlje dive izgledu novosadske stanice. Sada, nakon nesreće, interesovanje je preusmereno ka prošlim događajima, dok je sav fokus skrenut sa trenutnih propusta i grešaka.
Ova tragedija mora poslužiti kao upozorenje svima – transparentnost u izgradnji i održavanju infrastrukture je ključna. Neprihvatljivo je da se nestručnost i neodgovornost političkih aktera plaćaju životima ljudi. Ovaj incident naglašava hitnu potrebu za uspostavljanjem sistema koji će prioritizovati stručnost i sigurnost, umesto političkih interesa i stranačke koristi.
Da bi se sprečile slične tragedije u budućnosti, nužno je uspostaviti jasne procedure i odgovornosti unutar vlasti, ali i podići svest o važnosti sigurnosti građana. Samo kroz zajednički rad i odgovornost možemo osigurati da ovakve tragedije ne postanu deo svakodnevice.
