Sve veći broj zemalja u Koaliciji voljnih privatno je priznao da će rasporediti mirovne trupe u Ukrajinu samo ako Vladimir Putin na to pristane, objavio je britanski "Telegraf" 24. februara na četvrtu godišnjicu ruske invazije.
Ovo otkriće znači da bi snagama osmišljenim da odvrate Rusiju od ponovnog napada na Ukrajinu bila potrebna dozvola samog lidera koga treba da odvrate.
Više anonimnih diplomatskih i vojnih izvora reklo je da su članovi Koalicije priznali da njihov doprinos trupama zavisi od odobrenja Moskve, dajući Putinu pravo veta na anglo-francuski plan o održavanju bilo kakvog budućeg prekida vatre.
Sam Zelenski je u januaru upozorio da bez stvarnih vojnika na terenu Koalicija “nije baš” spremna.
Sada izgleda da koalicija zaista nije spremna, osim ako to Kremlj ne odobri. Samo nekoliko nedjelja ranije, saveznici iz koalicije sastavili su ono što je trebalo da budu pravno obavezujuće garancije za odbranu Ukrajine ako Rusija ponovo napadne. Ruski uslov saglasnosti čini te obaveze obavezujućim samo na papiru.
Pregovori o bezbednosnim garancijama spojeni su sa pregovorima o prekidu vatre između Kijeva i Moskve, koje posreduju Sjedinjene Države. Kao rezultat toga, Rusija sada mora da se složi sa tim garancijama, uključujući i trupe na terenu.
– Ako Rusija kaže da se ne slažemo sa tim i da te trupe smatramo metom, onda morate poslati drugačiju vrstu snaga – rekao je jedan visoki diplomatski izvor za “Telegraf”.
Drugi izvor je rekao da su evropske vlade u suštini dale Putinu pravo veta zahtevajući mjesto za pregovaračkim stolom.
“Ruski pristanak”
Kremlj je bio eksplicitan u vezi sa svojim stavom. Nakon Pariske deklaracije u januaru, Moskva je upozorila da će Rusija ciljati sve zapadne trupe raspoređene u Ukrajini. Čini se da ta direktna prijetnja pokreće zahtjev za “ruskim pristankom” unutar same Koalicije.
Pored toga, originalni mirovni plan od 28 tačaka, koji su sastavili ruski i američki zvaničnici eksplicitno je blokirao trupe zapadnog saveza od učešća u mirovnim operacijama. Revidirani plan od 20 tačaka uklonio je tu klauzulu. Ali prigovor Moskve je očigledno opstao.
Izvor iz evropskog ministarstva odbrane rekao je za “Telegraf” da je raspoređivanje snaga ostalo “prilično hipotetičko”. Čak je i Makron, kopredsjedavajući sastanka Koalicije, isključio mogućnost raspoređivanja snaga prije prekida vatre. Nazvao je to “eskalacijom” i rekao da ne postoji konsenzus među saveznicima.
Koalicija je istog dana pretrpjela i druge udarce. Mađarska je stavila veto na 20. paket sankcija EU i zajam od 90 milijardi evra Kijevu. Viktor Orban bio je direktan: “Ne računajte na nas. Nećemo davati novac, nećemo davati vojnike, nećemo ići u rat.”
Nisu svi prihvatili ovu promjenu kursa. Bivši premijer Velike Britanije Boris Džonson, pozvao je na veći pritisak na Putina, a ne manji.
“Nema dokaza da Rusija želi ovo da uradi”
– Pregovori su potpuno apstraktni. Nema dokaza da Rusija želi ovo da uradi – rekao je Džonson.
Pozvao je na američke rakete “tomahavk“ i njemačke rakete “taurus” da pogode ruske fabrike dronova. Takođe je zahtjevao potpunu evropsku zabranu izvoza ruske nafte i potpunu zapljenu ruske imovine na kontinentu. Nekoliko dana ranije, Džonson je tvrdio da bi Zapad trebalo da rasporedi trupe u Ukrajinu prije prekida vatre, a ne poslije onog koji kontroliše Putin.
Slično tome, generalni sekretar NATO-a Mark Rute snažno je poručio iz Brisela: “Obećanje pomoći ne završava rat. Ukrajini je potrebna municija danas i svakog dana dok se krvoproliće ne zaustavi.”
