Nikola Lunić, konsultant za bezbjednost i geopolitiku iz Beograda, govori za Oslobođenje koliko je Zapadni Balkan blizu novim tenzijama, a koliko daleko od stvarnog mira i stabilnosti
Gospodine Luniću, s obzirom na aktuelnu situaciju u regiji - političku krizu kako u Bosni i Hercegovini tako i Srbiji, koliko je Zapadni Balkan bliži povratku konfliktnom narativu nego napretku i stabilnosti? - Često nam se učini da Zapadni Balkan nikad nije ni izašao iz konfliktnog narativa koji je samo menjao aktere i nivo konfliktnosti. Kada se sagledaju urušene institucije i stagnacija svih društava u regionu, lako je zaključiti da su populizam i autoritarni trendovi politički profitabilni.
Mladi i patriotizam
S obzirom na to da je lako kapitalizovati politike oslonjene na nacionalizam, te da političari nikad nisu snosili posledice za oživljavanje etničkih podela, realnost je potencijalna destabilizacija Zapadnog Balkana koja može lako biti ubrzana projekcijom spoljnih geopolitičkih interesa. Međutim, treba naglasiti da je realna verovatnoća oružanog konflikta ipak niska, zahvaljujući prisustvu i nadzoru međunarodnih aktera, aktivnosti dela građanskog društva, ali i novim generacijama koje nam menjaju stvarnost. Mladi su neopterećeni konfesionalnim podelama, kreiranim identitetskim animozitetima i političkim autoritetima, te odbijaju unisonu partijsku mobilizaciju. Nova generacija nije spremna da se žrtvuje za tzv. patriotske narative, posebno kada nam iskustvo iz devedesetih ukazuje da se po pravilu iza takve retorike krije isključivo lični, često kriminogeni interes. Nedavno iskustvo sa skupa studenata u Novom Pazaru govori u prilog kreiranju novih vrednosti koje su neopterećene nacionalizmom i koje će, nadam se, kreirati presedan za sva sela i gradove regiona.
Koliko su današnje sigurnosne prijetnje u BiH i regiji posljedica neriješenih pitanja iz 90-ih, a koliko rezultat novih geopolitičkih sukoba - Rusija, Kina, pa i interesa EU koji više nije bezuslovan? Nastavak vijesti ispod promo sadržaja
- Aktuelne bezbednosne pretnje u BiH i regionu su sasvim sigurno kombinacija oba faktora. Nezavršena istorija, odnosno nerešena identitetska, teritorijalna i institucionalna pitanja iz 90-ih predstavljaju osnovu za izloženost društva stranim uticajima. Rusija agresivno koristi pomenute slabosti kako bi proširila svoj uticaj i eventualno diversifikovala sukob u Ukrajini na druge delove Evrope.
Riječi pjesme “Ne može nam niko ništa” ne treba shvatati doslovno, jer niko nije jači od sudbine koju sami kreiramo
- Kina se uglavnom fokusira na ekonomski uticaj, ali bez transparentnosti i sa krajnjim ciljem približavanja EU. Sa druge strane, EU ne nudi perspektivu članstva kao prirodan proces, već kao uslovljenu privilegiju. Ovakva geopolitička situacija sa nepredvidljivom američkom administracijom dodatno komplikuje bezbednosnu arhitekturu regiona i ostavlja prostor lokalnim liderima za balansiranje i manipulaciju biračkim telom. Upravo zbog takve specifične situacije opreznost treba zadržati jer, iako su ratovi malo verovatni, nisu nemogući lokalizovani incidenti kao posledica hibridnih dejstava ili političkih tenzija.
Vidimo sve češće militarizaciju narativa - kroz političke poruke, paradiranje uniformama, pa i kroz zakonodavne inicijative. Koliko je to politički performans, a koliko ozbiljna prijetnja miru? Nastavak vijesti ispod promo sadržaja
- Militarizacija narativa predstavlja politički performans koji koristi simboliku sile kako bi se konsolidovala moć i mobilizovala podrška biračkog tela. Iako takvi performansi služe isključivo za domaću javnost, posledična situacija koja se kreira predstavlja ozbiljnu bezbednosnu pretnju. Normalizacija militarističke retorike i vizuelne prezentacije sile mogu povećati tenzije u društvu, posebno među mladima koji su uglavnom neopterećeni dešavanjima 90-ih. Ukoliko takvi narativi uđu u zakonodavne okvire, tada politikantski performansi prelaze u institucionalizaciju nestabilnosti. U svakom slučaju, kratak je put od ratnih metafora do eskalacije krize.
Kada Srbija balansira između Zapada i Istoka, može li uopšte imati iskrene namjere prema BiH? Čak je i patrijarh Porfirije zamolio Vladimira Putina da pripazi Republiku Srpsku i Kosovo. Kako gledate na tu vrstu podrške političkim vođama Srba u Srbiji i RS-u?
- Srbija se trenutno nalazi u spoljnopolitičkom lavirintu u kojem pokušava naći izlaz uz pomoć univerzalnih postulata međunarodne pravde. Svi znamo da pravda nikad nije pronađena, pa je izgledno neće pronaći ni Srbija, koja trenutno pokušava da politički balansira između Istoka i Zapada.
- Iako su često davane izjave predsednika Srbije o podršci jedinstvenoj i suverenoj BiH, u javnom diskursu nije osuđivana nacionalistička retorika drugih visokih zvaničnika koji promovišu tzv. srpski svet ili usvajaju strateška dokumenta u oblasti odbrane sa formulacijom o “očuvanju postojanja i zaštiti srpskog naroda gde god on živi”. U takvom okviru, iskrene namere prema BiH mogu za mnoge biti upitne, posebno kada se verski autoriteti aktivno uključuju u geopolitiku. Takvi postupci jačaju osećaj besperspektivnosti i legitimizuju političke figure koje direktno podrivaju suverenitet BiH i destabilizuju regionalne odnose.
Da li Zapadni Balkan ulazi u fazu “tihe erozije” sigurnosti i šta to znači za međunarodnu politiku prema regiji? - Ukoliko analiziramo konstantnu delegitimizaciju institucija, razgradnju poverenja među narodima i sve slabiju ulogu međunarodne zajednice, onda se lako dođe do zaključka o “tihoj eroziji” bezbednosne situacije. Iako otvoreni konflikt nije verovatan, sa ovakvim pristupom unutrašnjih i spoljnih subjekata može se očekivati zamrznuto stanje nestabilnosti u kojem nema rata, ali ni pravog mira.
Iskustvo sa skupa studenata u Novom Pazaru govori u prilog kreiranju novih vrijednosti, neopterećenih nacionalizmom
- Za međunarodnu zajednicu to znači neophodnost urgentne redefinicije pristupa sa više ulaganja u demokratiju, a manje u elite.
Antizapadni imidž
Pored jasnih posledica za subjekte koji destabilizuju region, apsolutni prioritet mora biti podrška otpornim i nezavisnim institucijama. Pasivnost EU više nije opcija.
Od Dodika do Vulina, slavilo se kada bilo ko od zvaničnika dobije sankcije Zapada. Čini li Vam se da to političarenje ipak dođe na naplatu?
- Sankcije su često percipirane kao alat za izgradnju “antizapadnog” imidža, koji određeni političari koriste kao sopstveni politički kapital. Ipak, dugoročno gledano, sankcije izoliraju, ograničavaju i usporavaju i pojedince i entitete. Bez obzira na prezentaciju sankcija kao svojevrsnog odlikovanja, istina je da se smanjuju investicije, otkazuje saradnja i usporavaju evropske integracije celokupnog društva. Politički populizam se može kratkotrajno kapitalizovati u glasačkom telu, ali entiteti mogu platiti visoku cenu kroz stagnaciju, siromaštvo i međunarodnu izolaciju. Zato reči pesme “Ne može nam niko ništa” ne treba shvatati doslovno, jer niko nije jači od sudbine koju sami kreiramo.
