Populizam na minimalcu: Kako entitetske vlade pune budžete na račun radnika
Povećanje minimalnih plata u Federaciji BiH i Republici Srpskoj donosi značajan finansijski dobitak entitetskim budžetima, budući da će rast doprinosa i poreza osigurati stotine miliona maraka dodatnih prihoda. Time bi vlade mogle izbjeći velike budžetske deficite, ali po cijenu dodatnog opterećenja privrede i potencijalnog rasta inflacije.
U Federaciji BiH minimalna plata sada iznosi 1.000 KM, dok se u Republici Srpskoj kreće od 900 do 1.300 KM. S obzirom na to da nisu smanjene stope doprinosa, povećanje minimalca automatski znači i veće izdvajanje za budžete. Trenutna zbirna stopa doprinosa u RS iznosi 31 odsto na bruto platu, dok je u FBiH znatno viša – 41,5 odsto.
Podaci poreskih uprava pokazuju da su prihodi od javnih dažbina prošle godine značajno porasli. U Republici Srpskoj je 2024. godine prikupljeno 4,042 milijarde KM, što je 432 miliona KM više nego prethodne godine. Prihodi od doprinosa u RS iznosili su 2,543 milijarde KM, što je rast od 297 miliona KM. S druge strane, Poreska uprava FBiH je tokom prošle godine prikupila 7,94 milijarde KM javnih prihoda, što je za 603 miliona KM više nego 2023. godine. Samo od doprinosa prikupljeno je 5,5 milijardi KM, što je rast od 463 miliona KM. Procjene pokazuju da će entitetske vlade 2024. godine prikupiti dodatnih milijardu KM zahvaljujući ovim mjerama.
Uz povećane prihode od doprinosa, očekuje se i dodatni rast prihoda od poreza, jer će povećanje minimalnih plata dovesti do rasta cijena u gotovo svim sektorima. Inflacija, koju vlasti ne žele direktno priznati, biće još jedan neizbježan faktor povećanih budžetskih prihoda.
Što se tiče budžetskog deficita, vlasti Republike Srpske tvrde da je finansijska situacija stabilna, te da je deficit u prošloj godini iznosio 0,5 odsto. S druge strane, podaci o deficitu u Federaciji BiH nisu transparentni, ali se procjenjuje da se on kreće u stotinama miliona maraka. Poznato je da je budžet FBiH u 2023. iz suficita od 200 miliona KM otišao u deficit od 534 miliona KM.
Iako povećanje minimalnih plata kratkoročno olakšava život radnicima s najnižim primanjima, dugoročno ne rješava suštinske ekonomske probleme. Pravi izazovi ostaju nepromijenjeni – preglomazna administracija, nenaplaćeni porezi, neracionalno trošenje javnih sredstava i korupcija na tenderima. Umjesto suštinskih reformi, vlasti su posegnule za jednostavnim, ali problematičnim rješenjem – povećanjem minimalnih plata, koje na prvi pogled donosi korist radnicima, ali dugoročno može izazvati dodatne ekonomske probleme.
