Povodom obilježavanja 30. avgusta, Međunarodnog dana žrtava prisilnih nestanaka, multietnički Resursni centar za nestala lica Kosova organizovao je konferenciju na temu "Zašto proces još uvijek stagnira".
Na panelu su učestvovali predstavnici Resornog centra za porodice nestalih lica Kosova, Udruženja porodica "kosovskih stradalnika" iz Beograda, Međunarodne komisije za nestala lica, Međunarodnog komiteta Crvenog krsta i stranih ambasada. Predstavnici Komisije za nestala lica Vlade Kosova, iako su bili pozvani, nisu se pojavili na panelu.
Koordinator Odeljenskog centra za nestala lica Kosova Bajram Qerkini rekao je da porodice nestalih ne zanima politika, već da su zainteresovane da rasvetle sudbinu nestalih lica koja se nalaze negde u masovnim grobnicama na Kosovu i Metohiji. izvan njega.
Ćerkini je podsetio da su vlade Kosova i Srbije u okviru dijaloga u Briselu postigle dogovor o pitanju nestalih, ali je ocenio da je sve ostalo samo mrtvo slovo na papiru.
“Da je došlo vrijeme da se dogovorimo, da se potpišu neki sporazumi i neki aneksi i da sve ostane na papiru, to se nije očekivalo. Svi su otišli u Brisel, na najvišem nivou, ali ja ne znam dovoljno šta se tamo dogodilo”, naglasio je Qerkini.
Ćerkini je rekao i da zvanična Priština ne želi da se održavaju sastanci Radne grupe za nestala lica, dok Komisiju za nestala lica Vlade Srbije vodi Veljko Odalović, koji se smatra neadekvatnom osobom i kome je zabranjen ulazak. Kosovo.
Gordana Đikanović iz Udruženja porodica kosovskih stradalnika iz Beograda izjavila je da porodice nestalih dele isti bol, a da ih osim tog bola povezuje i nezadovoljstvo radom vlasti u Prištini i Beogradu u traženje nestalih.
Đikanović je istakao da je za porodice poražavajuće što su prošle godine identifikovane samo dvije nestale osobe i da se nakon četvrt vijeka taj broj polako smanjuje.
“Iz godine u godinu sve je manje ekshumacija i identifikacija, sve dok nije došlo do potpune blokade procesa pronalaženja nestalih. To je uzrokovano nečinjenjem Radne grupe za nestala lica Beograd – Priština, koju je formirao Međunarodni komitet Crvenog krsta, odnosno njihovim nestankom“, rekao je Đikanović.
Ona je dodala da im je iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta rečeno da neće biti novih identifikacija do sastanka Radne grupe, te da se obrađuju samo slučajevi koji su bili prije aprila 2021. godine, kada je održana posljednja sjednica Radne grupe. .
Porodice nestalih, naglasio je Đikanović, nemaju moć da vrše pritisak na političare da deblokiraju proces, te zbog toga traže pomoć međunarodne zajednice i ambasada.
Luigj Ndou iz Međunarodne komisije za nestala lica pozvao je vlade Kosova i Srbije da depolitizuju proces rasvetljavanja sudbine nestalih i da intenziviraju rad u tom procesu.
„Imamo dva glavna problema. "Prvi je nedostatak pouzdanih informacija o nelegalnim grobnicama, a drugi problem su neidentifikovani ljudski ostaci koji se nalaze u prištinskoj mrtvačnici", naglasio je Ndou.
Na kraju su učesnici konferencije zajedno položili cveće na spomen ploču ispred Skupštine Kosova posvećenu svim nestalim tokom rata na Kosovu.
Na Kosovu, 24 godine nakon završetka rata, više od 1.600 osoba je prijavljeno kao nestalo, među kojima su većina Albanci i oko 500 pripadnika srpske i drugih manjinskih zajednica.
