Trenutni sistem podrške zapošljavanju u Bosni i Hercegovini, koji se oslanja na mrežu zavoda za zapošljavanje, pokazuje se kao nedovoljno efikasan i neispunjava očekivanja. Umesto da doprinosi smanjenju nezaposlenosti i stvaranju radnih mesta, ovaj model ne funkcioniše na način koji bi bio optimalan za tržište rada. Problemi su višeslojni i zahtevaju temeljno razumevanje situacije i adekvatne reforme kako bi se stvorila održiva rešenja.
Jedan od ključnih problema leži u predloženim zakonskim rešenjima koja se na površini čine kao odgovori na trenutne izazove, ali zapravo nude iskrivljen pristup rešenju. Umesto da se fokusiraju na suštinske uzroke nezaposlenosti, ovakvi pristupi često pokušavaju da premoste složenije probleme na brz način, zanemarujući vitalna pitanja koja zahtevaju hitnu pažnju.
Osnovna prepreka u trenutnom sistemu je zdravstveno osiguranje. Mnogi građani se nalaze na birou za zapošljavanje isključivo zbog želje za obezbeđenjem zdravstvenog osiguranja. To stvara dodatni pritisak na sistem, jer ljudi ostaju u evidenciji nezaposlenih ne zato što ne žele raditi, već zato što im je neophodno zdravstveno osiguranje. Kako bi se prevazišao ovaj problem, ključno je reformisati Zakon o zdravstvenom osiguranju. Ako bi se uveo sistem koji bi garantovao zdravstveno osiguranje svim građanima, bez obzira na njihov radni status, to bi automatski smanjilo broj onih koji se zadržavaju na birou samo zbog ovog razloga.
Implementacijom takvog sistema, svaki građanin bi imao pristup obaveznom zdravstvenom osiguranju, što bi smanjilo potrebu za ostankom u evidenciji nezaposlenih. Ovaj pristup ne samo da bi olakšao teret na biroima za zapošljavanje, već bi i doprineo jačanju socijalne sigurnosti građana, što je od suštinskog značaja za bilo koju ekonomiju.
Pored rešavanja pitanja zdravstvenog osiguranja, ključno je da se fokus stavi na otvaranje radnih mesta. Vlasti u Federaciji BiH imaju odgovornost da stvore povoljnije poslovno okruženje koje će privući investicije i omogućiti rast domaćih preduzeća. Ovaj pristup je od suštinskog značaja kako bi se sprečilo da radnici odlaze u inostranstvo u potrazi za boljim prilikama.
Na kraju, predložene mere ne mogu se posmatrati izolovano; one moraju biti deo sveobuhvatne reforme koja uzima u obzir sve aspekte tržišta rada i socijalne politike. Samo kroz celovite reforme i proaktivan pristup može se stvoriti održiv model zapošljavanja koji će pozitivno uticati na ekonomiju i život građana. Ovakva rešenja zahtevaju dugoročno planiranje i posvećenost, kako bi se postigla prava promena i osiguralo da svi građani imaju jednake šanse za zaposlenje i pristup osnovnim pravima, uključujući zdravstveno osiguranje.
