Sa žalbama, prijetnjama i prezirom prema Evropi, američki predsjednik je transformisao Davos od foruma za dijalog u pozornicu za pritisak. Grenland je bio samo izgovor...
Govor Donalda Trumpa u Davosu nije bio spontani izljev nervoze, niti je to bio jednostavno nekontrolirani lični stil. Bila je to proračunata politička poruka, osmišljena da izazove šok, strah i diplomatsko podjarmljivanje. Ispod omalovažavajuće retorike prema Evropi i njenim saveznicima krije se jasna strategija: preoblikovanje transatlantskih odnosa na osnovu snage, a ne partnerstva.
Prvo, govor je imao za cilj delegitimizaciju Evrope kao autonomnog aktera. Kada Trump kaže da Evropa „ne funkcioniše bez SAD-a“, on ne pravi historijsku analizu, već priprema teren za politički i ekonomski pritisak. To je namjerna naracija o inferiornosti: slaba, zavisna i moralno propala Evropa, suočena s Amerikom koja „plaća, štiti i odlučuje“. Ovaj diskurs direktno služi za opravdavanje tarifa, prijetnji i diplomatskih ucjena.
Drugo, govor je bio frontalni napad na multilateralizam. Dovodeći u pitanje vrijednost i kredibilitet NATO-a, Trump ima za cilj pretvoriti savez iz kolektivne sigurnosne strukture u transakcijski odnos: ko god posluša, zaštićen je; ko ne posluša, kažnjen je. To objašnjava zašto je namjerno izbjegavao činjenicu da je NATO zapravo djelovao jedini put da zaštiti SAD od 11. septembra. Historija je, za Trumpa, samo alat.
Treće, Grenland u govoru nije bio geografsko pitanje, već simbol snage. Insistirajući na ideji "odgovornosti" i prijeteći onima koji kažu "ne", Trump testira granice: koliko daleko može ići bez suočavanja s ozbiljnim otporom. Skrivena poruka je bila sljedeća: suverenitet saveznika je predmet pregovora, ako Amerika to zahtijeva. To je logika koja vodi Zapad od poretka zasnovanog na pravilima do poretka zasnovanog na volji najjačeg.
Četvrto, govor u Davosu bio je izvezena domaća politika. Trump se zapravo nije obraćao Evropi; obraćao se vlastitom biračima. Retorika o imigraciji, "zapadnoj kulturi", "izgubljenoj" Evropi i globalnim elitama direktno je poticaj za trumpističku bazu. Davos je korišten kao globalna pozornica za emitiranje poruke: Ja sam jedini koji se nikome ne klanja.
U konačnici, ono što se krije iza ovog govora je Amerika koja više ne traži saveznike, već podređene. Amerika koja ne gradi konsenzus, već traži poslušnost. Tišina publike u Davosu nije bila odobravanje; bila je to uzbuna. Jer prvi put tako otvoreno, lider velike zapadne sile nije govorio o Evropi kao o strateškom partneru, već kao o teretu i prepreci.
Trumpov govor u Davosu nije bio incident. To je bilo upozorenje. I pravo pitanje za Evropu nije šta je Trump rekao, već koliko je spremna da ospori ovu logiku sile prije nego što ona postane norma.
