Kada se politika i biologija spoje u Bosni i Hercegovini, rezultat je groteskan – grad prepun pacova, vlast prepunjena izgovorima.
Sarajevo, nekada ponos balkanskog urbanizma, danas je neslavni eksperiment u nečistoći, javašluku i političkom kukavičluku. Više od milion pacova, što je podatak koji bi u svakoj uređenoj zemlji izazvao šok, histeriju i vanredno stanje, u Sarajevu izaziva samo – novi zakon. Po hitnom postupku, naravno. Jer dok pacovi preuzimaju podrume, tavane, vrtiće i bolnice, Trojka preuzima inicijativu da – skrene pažnju s vlastite nesposobnosti.
Ova vlast, sastavljena od polufunkcionalnih političkih manekena koji se brinu više o Instagram estetici nego o javnom zdravlju, očigledno nije dorasla ni organizaciji deratizacije, a kamoli upravljanju jednim glavnim gradom. I dok se oni bave PR spinovima, sarajevska svakodnevica izgleda ovako: dijete ugrizla štakor u školskom dvorištu, pacovi na snimcima iz haustora, građani u stanu zatvaraju vrata sa unutrašnje strane jer „je lakše pacovu ući nego komšiji doći na kafu“.
Pacov je u Sarajevu postao više od štetočine – on je simbol vladavine Trojke. Ne znaš više ko je u kanalizaciji, a ko na vlasti, jer su im metode, logika i kapaciteti gotovo identični. I dok građani vapiju za masovnom deratizacijom, Trojka nudi – zakonsku izmjenu. Nema dezinfekcije, nema krize, nema uvođenja vojske ili barem opsežnih akcija čišćenja. Ima samo teatralnog glumatanja i panične potrebe da se u medijima raspravlja o procedurama umjesto o štakorima u frižiderima.
Ono što dodatno vrijeđa zdrav razum jeste količina pasivne agresije kojom vlast pokušava uvjeriti javnost da je ovo „normalna stvar“. Kao da su milioni pacova u evropskoj prijestolnici nešto što se očekuje, kao da je epidemija samo još jedna statistika. Ne, gospodo – ovo nije normalno. Ovo je kapitulacija. Ovo je poraz.
Ovo je stanje u kojem lokalna vlast ne zna – ili ne smije – obaviti posao osnovne komunalne higijene. A ako ne znaš spriječiti pacove da ti se penju po toaletima, šta tek znaš uraditi kada dođu problemi ozbiljniji od glodara? Ništa, naravno. Jer ovo nije prvi put da Trojka demonstrira nesposobnost – ali jeste prvi put da su je simbolično i doslovno preuzeli pacovi.
I dok službenici prebacuju odgovornost, loptaju se kompetencijama i „čekaju promjenu pravilnika“, pacovi ne čekaju ništa. Oni hodaju. Jedu. Ugrizaju. Prenose bolesti. I, što je najgore, postaju neizbježna svakodnevica.
A građani? Građani kupuju otrov. Naručuju zamke. Uvode policijske satove u vlastite domove. Jer vlast ne reaguje, jer deratizacione službe nisu ni blizu potrebnih kapaciteta, jer je zdravlje naroda još jednom potisnuto zbog partijskih strategija i koalicijskih drama.
Trojka se, naravno, ne oglašava o broju zaraženih, niti iznosi plan za suzbijanje epidemije. Oni se brinu da ne ispadnu nesposobni – dok već odavno jeste jasno da nisu nesposobni, nego potpuno beznadežno izgubljeni. Pacovi su samo ogolili tu realnost.
U nekoj drugoj državi, građani bi izašli na ulice s transparentima i zapalili kontejnere pred zgradom vlasti. U Sarajevu – kontejnere su već zapalili pacovi. Metaforički i doslovno.
Jer kada grad smrdi, vlast se pravi da miriše. A kad pacovi vladaju ulicom, političari idu na godišnji.
Dobro došli u Sarajevo 2025. – grad u kojem štakori imaju veću slobodu kretanja, veću sigurnost i bolje izglede za preživljavanje od običnog čovjeka. Možda je vrijeme da i njima damo pravo glasa. Jer sudeći po ponašanju Trojke, ne bi bilo čudno da se i pacovi nađu na sljedećim izbornim listama.
