Depoziti i krediti u BiH: Stanovništvo štedi, ali i masovno uzima kredite
Ukupni depoziti domaćih sektora u Bosni i Hercegovini nastavili su rast, a prema podacima Centralne banke BiH, na kraju juna 2025. godine iznosili su 34,53 milijarde KM. Godišnji rast depozita u sektoru stanovništva iznosio je 1,74 milijarde KM, odnosno 10,5 odsto.
Ukupni depoziti svih domaćih sektora na godišnjem nivou porasli su za 2,53 milijarde KM ili 7,9%. Najveći rast zabilježen je kod privatnih preduzeća, koja su povećala depozite za 680,7 miliona KM (9,3%). Rast je evidentiran i kod ostalih domaćih sektora za 177,3 miliona KM (9,6%) te kod vladinih institucija za 121,8 miliona KM (2,9%). Suprotno tome, depoziti nefinansijskih javnih preduzeća smanjeni su za 190,7 miliona KM (9,5%).
U odnosu na prethodni mjesec, ukupni depoziti povećani su za 236,3 miliona KM (0,7%). Depoziti sektora stanovništva porasli su za 95,3 miliona KM (0,5%), dok su depoziti privatnih preduzeća rasli za 203,7 miliona KM (2,6%). Kod ostalih domaćih sektora zabilježen je manji rast od 15,1 milion KM (0,8%), dok su depoziti nefinansijskih javnih preduzeća i vladinih institucija smanjeni za 61,2 miliona KM (3,3%) odnosno 16,6 miliona KM (0,4%).
Unatoč rastu depozita, kamatne stope u bankama i dalje su niske, a inflacija smanjuje realnu vrijednost štednje. Ipak, banke ostaju sigurno mjesto za novac, posebno u uvjetima nesigurnosti i nedovoljno funkcionalnog pravnog sistema.
Paralelno s rastom depozita, bilježi se i značajan rast kredita stanovništvu. Ukupni krediti porasli su za 2,48 milijardi KM ili 10,2%. Kod sektora stanovništva kreditna zaduženja povećana su za 1,23 milijarde KM (10,1%), kod privatnih preduzeća za 826,4 miliona KM (8,1%), a kod vladinih institucija za 278,1 milion KM (25,1%). Nefinansijska javna preduzeća zadužila su se za 92,8 miliona KM (16,0%), dok su krediti ostalih domaćih sektora porasli za 59,5 miliona KM (23,5%).
Podaci pokazuju da stanovništvo i dalje aktivno štedi u bankama, ali istovremeno masovno koristi kredite, što ukazuje na kombinaciju opreza i finansijskih potreba u trenutnoj ekonomskoj situaciji.
