Bosna i Hercegovina je napravila novi, ali još uvijek nedovoljan korak ka dobijanju sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan Evropske unije. Iako je ministar finansija BiH Srđan Amidžić konačno pokrenuo proceduru za usvajanje Sporazuma o Instrumentu za reforme i rast, političke blokade unutar državne vlasti i dalje ozbiljno prijete da BiH ostane bez stotina miliona eura evropskog novca.
Prema informacijama iz izvora bliskih institucijama BiH, sporazum bi uskoro mogao biti upućen na sjednicu Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, gdje bi ministri trebali odlučiti o njegovom usvajanju. Tek nakon toga Bosna i Hercegovina može očekivati isplatu prve tranše od oko 63 miliona eura iz evropskog Plana rasta.
Ovaj novac predstavlja početnu finansijsku injekciju koju BiH može dobiti bez prethodnog ispunjavanja reformskih uslova. Međutim, ostatak sredstava zavisit će od provođenja konkretnih reformi iz Reformske agende koju je BiH prihvatila ulaskom u Plan rasta Evropske unije.
SNSD i dalje ključni faktor blokade
Iako je Amidžić formalno pokrenuo proceduru, politički sporovi unutar državne koalicije ostaju glavna prepreka za konačno otključavanje evropskih sredstava. Poseban problem predstavlja pitanje imenovanja koordinatora za Plan rasta, funkcije na kojoj kadar Savez nezavisnih socijaldemokrata želi upravo Amidžića.
Takvo rješenje, prema dostupnim informacijama, neće podržati ministri iz reda bošnjačkog naroda – Zukan Helez, Elmedin Konaković i Sevlid Hurtić.
Njihov stav dodatno komplikuje ionako spor proces donošenja odluka, zbog čega BiH i dalje nema garancije da će prva tranša evropskog novca uskoro stići u zemlju.
Vrijeme ističe: BiH rizikuje gubitak 300 miliona eura
Posebnu zabrinutost izaziva činjenica da krajem ove godine ističe grejs period za provođenje prvog seta reformi iz Reformske agende. Iako je prvobitni rok istekao još prošlog decembra, Evropska unija je svim državama uključenim u Plan rasta dala dodatnih godinu dana za ispunjavanje obaveza.
Ukoliko BiH do kraja godine ne ispuni predviđene reforme i ne završi potrebne institucionalne procedure, mogla bi nepovratno izgubiti više od 300 miliona eura evropskih sredstava.
Pored Bosne i Hercegovine, u Plan rasta za Zapadni Balkan uključene su i Srbija, Albanija, Crna Gora, Kosovo i Sjeverna Makedonija.
Evropski novac između reformi i političkih sukoba
Plan rasta Evropske unije zamišljen je kao mehanizam za ubrzavanje ekonomskog razvoja i evropskih integracija zemalja Zapadnog Balkana. Međutim, slučaj Bosne i Hercegovine još jednom pokazuje koliko unutrašnji politički sukobi mogu usporiti procese koji imaju direktan finansijski značaj za građane.
Iako je pokretanje procedure za usvajanje sporazuma prvi konkretan pomak nakon višemjesečnih blokada, BiH je i dalje daleko od sigurnog dobijanja evropskih sredstava. U narednim sedmicama bit će jasno da li će politički akteri postići kompromis ili će zemlja ostati bez stotina miliona eura koji su mogli biti iskorišteni za reforme, infrastrukturu i ekonomski razvoj.
