Bosna i Hercegovina je u prva četiri mjeseca 2025. godine uvezla električne energije u vrijednosti od 267,5 miliona KM, pokazuju podaci Agencije za statistiku BiH.
U istom periodu prošle godine uvoz je iznosio 43,2 miliona KM, što znači da je povećan za čak 518,2 posto, odnosno za više od 225 miliona KM.
Zabrinjavajuće je i to da je uvoz u samo četiri mjeseca ove godine nadmašio ukupni uvoz iz 2023. godine, koji je iznosio 215,8 miliona KM. BiH je tako za kratko vrijeme od izvoznika postala veliki uvoznik električne energije.
Uzrok lošeg stanja leži u problemima s proizvodnjom, naročito u Republici Srpskoj, gdje su termoelektrane imale poteškoće zbog nedostatka uglja. I dok su RiTE Gacko funkcionisali nešto bolje, Ugljevik je imao višestruke probleme – nedostatak uglja i obaveze isporuke trećine struje “Elektrogospodarstvu Slovenije” uz dug od 67 miliona eura.
Ni u Federaciji BiH stanje nije bolje. Rudnici u sastavu Elektroprivrede BiH su u dubokim dugovima, pa je i količina iskopanog uglja sve manja, što direktno utiče na proizvodnju struje. Na sve to, dodatno su negativno uticale nepovoljne hidrološke prilike početkom godine.
Ipak, izvoz električne energije u istom periodu iznosio je 309,3 miliona KM, što je povećanje od 41% u odnosu na prošlu godinu kada je iznosio 219 miliona KM.
Stručnjak za energetiku Almir Bečarević za „Nezavisne novine“ ističe da su godinama nagomilavani problemi u sektoru sada došli na naplatu.
„Svi su predviđali da ćemo od izvoznika postati uvoznik električne energije i to se upravo dešava. Očekuje nas sušni period, loša hidrologija i remonti termoelektrana, tako da situacija neće biti bolja. Nažalost, realno je i dalje povećanje cijena električne energije“, upozorio je Bečarević i dodao da kupovina struje na berzi umjesto domaće proizvodnje dodatno opterećuje elektroprivrede.
