Bosna i Hercegovina napravila je još jedan formalni korak na svom evropskom putu nakon što je Predsjedništvo BiH ratificiralo Instrument pretpristupne pomoći (IPA III) za period od 2025. do 2027. godine.
Ovom odlukom otvoren je put za korištenje 140,5 miliona eura bespovratnih sredstava Evropske unije, namijenjenih finansiranju reformi i jačanju institucija koje predstavljaju ključni uslov za približavanje članstvu u Evropskoj uniji.
Za razliku od kredita koji povećavaju javni dug, riječ je o grantovima koje Evropska unija dodjeljuje državama kandidatima i potencijalnim kandidatima kako bi ubrzale provođenje reformi u oblastima koje Bruxelles smatra prioritetnim. Time je Bosna i Hercegovina dobila novu finansijsku podršku, ali i još jednu potvrdu da evropske institucije ostaju spremne ulagati u zemlju uprkos dugotrajnim političkim krizama koje godinama usporavaju njen napredak.
Odobrena sredstva bit će usmjerena na projekte ekonomskog razvoja, unapređenje javne uprave, jačanje institucionalnih kapaciteta, usklađivanje zakonodavstva s pravnom stečevinom Evropske unije, kao i na reforme koje bi trebale unaprijediti poslovni ambijent, vladavinu prava i efikasnost državnih institucija.
Politički posmatrano, ratifikacija IPA programa predstavlja više od administrativne procedure. Ona pokazuje da Evropska unija, uprkos čestim zastojima u reformskom procesu i nesuglasicama među domaćim političkim akterima, nije odustala od evropske perspektive Bosne i Hercegovine. Naprotiv, Bruxelles nastavlja koristiti finansijsku podršku kao jedan od glavnih mehanizama kojim pokušava podstaći provođenje promjena koje su godinama predmet političkih obećanja, ali često ostaju bez konkretne realizacije.
Evropska unija već decenijama ulaže značajna sredstva u Bosnu i Hercegovinu kroz različite programe pretpristupne pomoći. Cilj tih ulaganja nije samo finansiranje pojedinačnih projekata, već stvaranje uslova za funkcionalnije institucije, jaču ekonomiju i standarde koji su neophodni za buduće članstvo u evropskoj porodici država.
Međutim, iskustvo iz prethodnih godina pokazuje da finansijska sredstva sama po sebi nisu dovoljna ukoliko ih ne prate politička volja i efikasna realizacija reformi. Brojni evropski izvještaji godinama upozoravaju da Bosna i Hercegovina sporo provodi obaveze iz procesa pristupanja, posebno kada je riječ o reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, unapređenju javne uprave i jačanju vladavine prava.
Upravo zbog toga će i nova sredstva biti pažljivo praćena kroz mehanizme Evropske komisije, koja insistira na transparentnom trošenju novca i ostvarivanju mjerljivih rezultata. Evropske institucije sve više povezuju finansijsku podršku s ispunjavanjem konkretnih reformskih ciljeva, čime grantovi postaju i svojevrsni instrument političkog podsticaja.
Iz Delegacije Evropske unije u Bosni i Hercegovini poručili su da EU ostaje najvažniji i najdosljedniji partner zemlje, naglašavajući da je cilj pomoći unapređenje kvaliteta života građana kroz jačanje ekonomije, institucija i evropskih standarda.
Pred Bosnom i Hercegovinom sada ostaje mnogo važniji izazov od same ratifikacije – dokazati da može efikasno iskoristiti odobrena sredstva i reforme pretvoriti u konkretne rezultate. Upravo će od brzine i uspješnosti njihove provedbe zavisiti ne samo budući evropski fondovi, već i tempo približavanja zemlje punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
