Prijedlog zakona o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza za 2026. godinu uskoro će se naći pred poslanicima Parlamentarne skupštine BiH. Hitna sjednica na kojoj će se razmatrati budžetski dokument zakazana je za 22. juli, a prema predloženom planu država će u narednoj godini raspolagati sa ukupno 1,58 milijardi KM za rad institucija BiH.
U odnosu na prethodnu godinu, budžet institucija BiH povećan je za oko deset miliona KM, ali struktura potrošnje pokazuje da najveći dio dodatnih sredstava odlazi na održavanje postojećeg sistema – plate, naknade, službena putovanja, telefonske usluge i druge operativne troškove.
Istovremeno, sredstva namijenjena kapitalnim ulaganjima, razvojnim projektima i direktnoj podršci društvenim programima ostaju ograničena, dok pojedine važne institucije i javni servisi ni ove godine nisu dobili direktnu budžetsku podršku.
Pored budžeta institucija BiH, za servisiranje spoljnog duga planirano je dodatnih 1,011 milijardi KM, što znači da će ukupne obaveze države premašiti 2,5 milijardi KM.
Administracija kao najveća budžetska stavka
Analiza predloženog budžeta pokazuje da će najveći dio novca otići na finansiranje zaposlenih u državnim institucijama.
Plate, naknade zaposlenih i materijalni troškovi čine dominantan dio rashoda, dok su razvojne politike ostale na margini.
Najveće institucije po budžetskim izdvajanjima i dalje su Ministarstvo odbrane BiH, Uprava za indirektno oporezivanje, Ministarstvo vanjskih poslova, pravosudne institucije i brojna državna tijela čiji troškovi iz godine u godinu rastu.
Kritičari budžetske politike upozoravaju da se povećanje izdvajanja ne pretvara u veći kvalitet javnih usluga, digitalizaciju, infrastrukturu ili ekonomsku podršku, već prvenstveno služi za održavanje velikog administrativnog aparata.
Predsjedništvo BiH: više novca za putovanja
Budžet Predsjedništva BiH za 2026. godinu planiran je u iznosu od 11,6 miliona KM.
Najveći dio sredstava odnosi se na troškove zaposlenih. Za bruto plate predviđeno je 6,8 miliona KM, dok su naknade zaposlenih planirane u iznosu od oko milion KM.
Posebno se izdvaja povećanje troškova službenih putovanja. Za ovu namjenu planirano je 1,4 miliona KM, što predstavlja povećanje od gotovo 500.000 KM u odnosu na prethodnu godinu.
U vremenu kada veliki broj građana BiH suočava sa rastom životnih troškova, ovakvo povećanje putnih troškova državnih institucija ponovo otvara pitanje kontrole javne potrošnje i opravdanosti pojedinih rashoda.
Ministarstvo vanjskih poslova: desetine miliona za sistem, skromna sredstva za diplomatiju
Ministarstvo vanjskih poslova BiH u 2026. godini raspolagaće sa značajnim sredstvima.
Za bruto plate zaposlenih planirano je 38,6 miliona KM, dok će naknade zaposlenih iznositi dodatnih 14,5 miliona KM.
Za službena putovanja predviđeno je 1,3 miliona KM, dok će telefonske usluge koštati oko milion KM.
Iako je diplomatska mreža jedan od ključnih instrumenata predstavljanja države u svijetu, najveći dio budžeta odlazi na unutrašnje funkcionisanje ministarstva, dok su sredstva za strateške diplomatske projekte ograničena.
UIO BiH: 161 milion KM za instituciju koja puni budžet
Uprava za indirektno oporezivanje BiH jedna je od najvećih državnih institucija po budžetu.
Za 2026. godinu planirano je 161,6 miliona KM.
Od toga čak 108 miliona KM odnosi se na plate zaposlenih, dok će naknade iznositi 19,3 miliona KM.
Za putne troškove i telefonske usluge predviđeno je dodatnih 2,5 miliona KM.
UIO je institucija od posebnog značaja jer putem sistema indirektnog oporezivanja prikuplja milijarde maraka javnih prihoda, ali istovremeno godinama se suočava sa kritikama zbog sporosti modernizacije, problema sa infrastrukturom i političkih nesuglasica.
Ministarstvo odbrane: najveći budžet, najveći broj zaposlenih
Najveći pojedinačni budžet među državnim ministarstvima pripada Ministarstvu odbrane BiH.
Za 2026. godinu planirano je 440 miliona KM.
Od tog iznosa 306,5 miliona KM odnosi se na plate i naknade zaposlenih.
Ministarstvo odbrane BiH ima oko 10.000 zaposlenih, a značajan dio budžeta odlazi na funkcionisanje Oružanih snaga BiH.
Iako se posljednjih godina govori o potrebi modernizacije vojske, nabavci nove opreme i jačanju odbrambenih kapaciteta, veliki dio raspoloživih sredstava i dalje je vezan za osnovne troškove sistema.
Pravosuđe dobija sredstva za digitalizaciju
Jedna od rijetkih razvojnih stavki odnosi se na kapitalne transfere Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH.
Planirano je 1,5 miliona KM za unapređenje digitalizacije pravosudnih institucija.
Sredstva će biti distribuirana entitetima radi modernizacije pravosudnih sistema, što bi trebalo doprinijeti efikasnijem radu sudova i tužilaštava.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da su potrebe pravosuđa znatno veće, posebno u oblasti tehničke opremljenosti, transparentnosti i smanjenja trajanja sudskih postupaka.
Socijalni programi ostali na simboličnom nivou
Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH imaće budžet od osam miliona KM.
Od toga će čak 5,4 miliona KM biti izdvojeno za plate zaposlenih.
Za naknade zaposlenih planirano je 835.000 KM, dok će putni troškovi iznositi 250.000 KM.
Za programe pomoći najugroženijim kategorijama građana predviđena su znatno manja sredstva.
Za stambeno zbrinjavanje Roma planirano je 800.000 KM, za njihovo zapošljavanje svega 50.000 KM, a za obrazovanje samo 30.000 KM.
Podrška jedinicama lokalne samouprave za saradnju sa iseljeništvom iznosi tek 70.000 KM.
Kultura, javni servis i civilni sektor bez direktne podrške
Posebnu pažnju izaziva činjenica da ni u budžetu za 2026. godinu nisu planirani direktni grantovi za Radio-televiziju Bosne i Hercegovine (BHRT), kao ni za sedam institucija kulture na nivou BiH.
Ove institucije već godinama upozoravaju na finansijsku nestabilnost i probleme u funkcionisanju.
Takođe, pojedini programi civilnog društva ostaju finansirani simboličnim iznosima.
Ministarstvo civilnih poslova BiH planiralo je svega 50.000 KM za sufinansiranje projekata nevladinih organizacija u oblasti prevencije HIV-a, tuberkuloze, zavisnosti i promocije donorstva organa.
Budžet bez razvojne vizije?
Iako je budžet institucija BiH za 2026. godinu nominalno veći nego prethodne godine, analiza rashoda pokazuje da se povećanje uglavnom odnosi na troškove postojećeg sistema.
Najveći korisnici sredstava su državne institucije sa velikim brojem zaposlenih, dok razvojni projekti, infrastruktura, digitalizacija i podrška društvenim programima ostaju ograničeni.
Ekonomisti upozoravaju da održiva budžetska politika ne može biti zasnovana samo na rastu administrativne potrošnje, već mora uključivati ulaganja koja stvaraju novu vrijednost.
Predloženi budžet BiH za 2026. godinu tako ponovo otvara staro pitanje: da li država povećava kapacitete za razvoj ili samo povećava troškove vlastitog aparata.
