Bager bez goriva
Sjećate li se onih Konakovićevih bagera što će “rušiti sve prepreke na evropskom putu”? E pa, stigli smo do kraja puta – bager stoji na leru, gorivo je nestalo, a ključ je odavno u džepu Milorada Dodika. Dok Trojka zamišlja kako će jednog dana ući u EU na crvenom tepihu, Dodik vozi bager do kumovskog gradilišta i poručuje: “Hvala, frajeri, dobro ste ga oprali.”
Ako je ikada postojala škola političkog mazohizma, onda je Trojka njen najbolji đak. Na svakom ispitu sami sebi postavljaju zamku, a profesor Milorad Dodik im dijeli jedvice prolazne ocjene, dok ih istovremeno ismijava pred cijelim razredom. Najnovija epizoda tog političkog stripa dogodila se na hitnoj telefonskoj sjednici Vijeća ministara BiH. Hitnoj, ali ne i za SNSD ministre, jer su Staša Košarac i Srđan Amidžić očito imali preča posla – vjerovatno su rezali pršut ili čekali instrukcije iz Laktaša.
Rezultat? Nema kvoruma. Nema glasanja. Nema 108 miliona eura. A Trojka? Trojka i dalje čeka pred zbornicom, sveske u rukama, nadajući se da će Dodik jednog dana postati ozbiljan političar, a ne prevarant sa stalnim popustom za naivce.
Servilnost na kvadrat
Da stvar bude apsurdnija, sve ovo dešava se nakon što je Trojka mjesecima spremno izigravala konobare za SNSD. “Šta ćeš Milorade, pivo ili sok? Evo i zgrada tvog kuma, evo i ustupci oko budžeta, evo i evropski putevi pod tvojim imenom.” I šta su dobili zauzvrat? Šamar. Ne onaj fizički, već politički – ali zvoni jače nego bilo kakav pljesak.
Trojka se uporno pravda: “Evropa traži kompromis.” Pa ljudi moji, ako Evropa traži kompromis, to ne znači da morate pokloniti Dodiku ključeve državne kase, bager, dvije lopate i pasoš s pečatom EU.
Bageri Konakovića
Da, ti famozni “bageri”. Konaković je, sjetimo se, obećao da će bagerima rušiti prepreke ka Evropi. I rušio je – ali ne granice i barijere, nego vlastitu kičmu. Na kraju je ispalo da su bageri parkirani u dvorištu Dodikovog kuma. A Trojka stoji pored i divi se: “Vidi, vidi, kako lijepo svijetle farovi!”
Kad bi neko napisao scenario za crnu komediju, ne bi bio ovako brutalan: Trojka se odrekla principa, savila leđa, popustila pred svakojakim ucjenama, a Dodik im je na kraju pokazao srednji prst i rekao: “Vidimo se kad se meni bude htjelo.”
Evropska bajka, balkanski kraj
Evropski fondovi? Ode 108 miliona eura. Do 30. septembra? Otići će još 108 miliona. Znači, BiH je na putu da u nekoliko mjeseci izgubi više od 200 miliona eura. To nije Plan rasta, to je Plan nestanka. I dok narod tone u siromaštvo, a mladi masovno odlaze, Trojka i dalje gaji iluziju da će im Dodik jednog dana reći: “Hvala vam, prijatelji, evo idemo zajedno u Evropu.”
E pa neće. Dodik je odavno odlučio da mu je Moskva draža od Brisela, da mu je kum važniji od Evropske komisije, a da mu je lični džep najvažniji od svega.
Narod bez kičme
Najtragičnije od svega je to što ova politička pantomima ne košta Trojku – košta nas. Košta studente koji neće dobiti stipendije, radnike koji neće dobiti investicije, bolnice koje neće dobiti opremu. Košta državu koja se sve više pretvara u smiješni skeč. A Trojka? Oni i dalje nastavljaju da se smiješe, kao da će ih Evropa nagraditi medaljom za poslušnost.
U stvarnosti, Evropa gleda i pita se: “Jesu li ovi normalni?”
Ovo što gledamo više nije politika. Ovo je cirkus u kojem Trojka plaća ulaznice, Dodik drži bič, a narod glumi klovna. Ako se ovako nastavi, jedini Plan rasta koji ćemo imati biće rast Dodikovog kuma, rast SNSD-ovih računa i rast broja onih koji napuštaju BiH jer ne žele živjeti u državi bez kičme.
A Trojka? Oni će i dalje ponavljati: “Samo da Evropa vidi da se trudimo.”
Nažalost, svi mi vidimo – trudite se, ali da uništite i ono malo dostojanstva što nam je ostalo.
