Ograničavanje ponude kredita započeto prošle godine još traje, ali se očekuje smanjenje značajnog raskoraka između ponude i tražnje
Sve veći broj banaka planira selektivno širenje u regionu, uprkos tome što ukazuju na smanjenu profitabilnost. Istraživanje bankarskog kreditiranja u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi (CIJIE) za drugu polovinu 2023. godine koje je sprovela Evropska investiciona banka (EIB) pokazuje da će se pooštravanje na strani ponude kredita u regionu nastaviti.
Mada se raskorak između ponude i tražnje smanjio u odnosu na prethodni period, ponuda kredita1 je i dalje ograničena u Srbiji, Albaniji, na Kosovu2, u Severnoj Makedoniji, kao i Bosni i Hercegovini. Tražnja za kreditima3 ostala je stabilna, a očekuje se i manji rast.
Negativan doprinos tom trendu dale su fiksne investicije i bankarske usluge za stanovništvo, naročito segment stambenih kredita, ali se u narednom periodu očekuje njihov oporavak. Suprotno ranijim negativnim očekivanjima, kvalitet kredita se u prethodnih šest meseci poboljšao. Međutim, imajući u vidu sporiji ekonomski rast i više kamatne stope, banke u narednom periodu očekuju porast problematičnih kredita.
Uprkos tome, sve veći broj banaka (50%) pokazuje nameru da selektivno proširi svoje poslovanje u regionu (u odnosu na 45% u prethodnom istraživanju) ili da zadrži isti obim. Većina regionalnih filijala ostvaruje veću profitabilnost nego njihove grupacije u celini u pogledu prinosa na ukupnu imovinu i na sopstveni kapital, naročito u Češkoj, na Kosovu i u Severnoj Makedoniji. Međutim, iz perspektive banaka, u nekim zemljama ovi parametri beleže značajan pad u odnosu na prethodno istraživanje. Preko 50% banaka u Albaniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Poljskoj i Rumuniji trenutno ukazuje na nižu profitabilnost, u poređenju sa rezultatima na nivou svojih grupacija.
Potpredsednik EIB Kirijakos Kakouris rekao je: „Rezultati istraživanja ukazuju da ograničavanje ponude kredita koje je počelo 2022. godine zbog rata u Ukrajini, inflacije, visokih kamatnih stopa i usporavanja privrednog rasta i dalje traje. Pooštravanje uslova kreditiranja pogađa sve poslovne segmente, naročito mala i srednja preduzeća. Ovde će EIB Global nastaviti da igra značaju ulogu preko svojih finansijskih posrednika kroz povoljno finansiranje malih biznisa u regionu, kako bi im se omogućilo da lakše pristupe finansijskim sredstvima, dekarbonizuju i prošire svoje poslovanje, kao i da otvore nova radna mesta. ”
Debora Revoltela, glavni ekonomista EIB, izjavila je: „Ovo istraživanje je ključni alat za praćenje kretanja u bankarskom sektoru, kao i faktora koji utiču na kreditne standarde i uslove u regionu. Ono nam omogućuje da razumemo izazove sa kojima se banke suočavaju i pruža nam dragocen uvid u finansijske potrebe preduzeća i domaćinstava. Rezultati koje smo dobili doprineće efikasnijem donošenju odluka i definisanju odgovarajućih politika.”
Osnovne informacije
O EIB Evropska investiciona banka je institucija dugoročnog kreditiranja Evropske unije, u vlasništvu država članica EU. Ona obezbeđuje finansijska sredstva i stručnu pomoć za projekte koji doprinose ciljevima EU. Grupacija EIB blisko sarađuje sa partnerima iz javnog i privatnog sektora radi podrške održivim investicijama, otvaranju novih radnih mesta, privrednom rastu i inovacijama širom Evrope.
O istraživanju bankarskog kreditiranja u CESEE
Istraživanje bankarskog kreditiranja u regionu CESEE je istraživanje koje EIB sprovodi svakih šest meseci, anketirajući oko 15 međunarodnih bankarskih grupa i 85 lokalnih filijala ili nezavisnih lokalnih banaka u centralnoj, istočnoj i jugoistočnoj Evropi.
Njime se prikupljaju informacije o kreditnim standardima, uslovima kreditiranja, kao i o raznim domaćim i međunarodnim faktorima koji mogu uticati na promene u kreditiranju. Takođe se ispituje tražnja za kreditima. Anketa sadrži posebna pitanja o kreditnom kvalitetu i uslovima finansiranja za banke. Tako je osmišljena da se izgradi panel posmatranja koji procenu stanja bankarskog sektora u regionu CESEE može da pruži gotovo u realnom vremenu. Anketu je izradila i istraživanjem upravljala Ekonomska služba EIB i predstavlja deo serije izveštaja koji se, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD), Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) i Svetskom bankom, izrađuju za Bečku inicijativu.
