Evropa traži vojnu nezavisnost: 1 bilion dolara za zamjenu američkih kapaciteta...
Evropske vlade se suočavaju s hitnom odbrambenom krizom usred ruske agresije i neizvjesnosti oko američke posvećenosti.
Međutim, sve je više znakova da Evropa počinje ozbiljno shvatati rizik. U maju je Evropska komisija predstavila SAFE, fond od 150 milijardi eura koji državama članicama obezbjeđuje kredite s niskim kamatama za investicije u odbranu, s ciljem popunjavanja kritičnih praznina u vojnim kapacitetima i jačanja industrije putem zajedničkih nabavki. Uprkos početnim sumnjama, do 30. novembra, 19 zemalja se prijavilo i fond je u potpunosti popunjen. Samo Poljska je zatražila preko 43 milijarde eura.
SAFE je jedan od dva stuba novog plana EU "Spremnost 2030" (ranije "ReArm Europe"). Drugi je klauzula NEC, koja omogućava zemljama da povećaju vojnu potrošnju do 1,5% BDP-a tokom četiri godine bez kažnjavanja pravilima o deficitu. Do sada se pridružilo 16 zemalja, uključujući Njemačku, a ova klauzula bi mogla osloboditi do 650 milijardi eura dodatnih investicija.
U međuvremenu, NATO je postavio cilj za evropske zemlje da povećaju izdvajanja za odbranu na 3,5% BDP-a do 2035. godine, plus dodatnih 1,5% za infrastrukturu povezanu s odbranom. Ova hitnost je pojačana strahovima da SAD prebacuju prioritete na Aziju i zahtijevaju da Evropa finansira slanje oružja Ukrajini. Nedavni mirovni pregovori su također jasno pokazali da bi pristup Donalda Trumpa mogao ugroziti evropsku sigurnost.
Rusija je, u međuvremenu, prešla na ratnu ekonomiju i mogla bi postati direktna prijetnja Evropi već 2027. godine, prema IISS-u. Iako je ruska ekonomija mnogo manja od evropske, po kupovnoj moći, Moskva će ove godine potrošiti gotovo isto koliko i svi evropski saveznici NATO-a. Stručnjaci upozoravaju da je otpor Ukrajine dao Evropi "prozor prilike", ali taj prozor će se brzo zatvoriti ako rat završi bez trajnog rješenja.
Evropa mora zamijeniti niz kapaciteta za koje se tradicionalno oslanjala na SAD: zračnu i satelitsku obavještajnu službu, strateški zračni prijevoz, rakete dugog dometa i velike cloud kapacitete. Troškovi zamjene ovih kapaciteta procjenjuju se na oko 1 trilion dolara.
Prema riječima stručnjaka za odbranu, prvi prioritet sada je povećanje podrške Ukrajini, posebno sistemima protivvazdušne odbrane i raketama dugog dometa. Zatim, rekonstrukcija evropskih borbenih struktura i integrisani sistem protivvazdušne odbrane na kontinentalnom nivou. Generalni sekretar NATO-a Mark Rutte kaže da bi evropske sposobnosti protivvazdušne odbrane trebalo povećati za 400%.
Izdaci za odbranu u Evropi su se već povećali za 50% od 2022. godine i očekuje se da će dostići 500-700 milijardi eura godišnje u roku od pet godina. Ali ne kreću se sve zemlje istim tempom - očekuje se da će Španija i Italija zaostajati, dok će Poljska sljedeće godine potrošiti gotovo 5% BDP-a. Njemačka cilja na 3,5% do 2029. godine, a kancelar Merz obećao je da će Bundeswehr učiniti "najjačom konvencionalnom vojskom u Evropi".
Međutim, još jedan veliki izazov je često spor i birokratski sistem nabavke i sposobnost industrije da proizvodi u velikim razmjerima. Mnogi zajednički projekti, poput ELSA za rakete dugog dometa, sporo napreduju zbog razlika među zemljama. Čak i kada se narudžbe izvrše, proizvodnja moderne opreme može trajati 2-3 godine.
Stručnjaci pozivaju na novi pristup: više inovacija, brži tempo, dugoročne ugovore i uključivanje kompanija za nove tehnologije. Njemačkoj se savjetuje da 10% svog budžeta za nabavke potroši na inovativne projekte, a taj iznos poveća na 30% do 2030. godine. Britanija je već izdvojila 400 miliona funti za inovacijsku jedinicu koja će raditi "ratnim tempom".
Izazov za Evropu je jasan: povećati potrošnju, reformirati sisteme nabavki, smanjiti ovisnost o SAD-u i ojačati saradnju između zemalja. Ali ostaje velika prepreka: malo vlada otvoreno objašnjava građanima zašto bi odbrana trebala imati prioritet nad socijalnim izdacima, a uspon krajnje desničarskih stranaka, često bliskih Kremlju, mogao bi dodatno zakomplicirati situaciju.
Evropa ima finansijsku, tehnološku i industrijsku moć da djeluje. Jedino je pitanje da li ima političku volju.
