Evropska centralna banka smanjuje kamatne stope, banke u BiH nastavljaju sa ekstraprofitom
Evropska centralna banka (ECB) ponovo je snizila kamatne stope za 0,25 odsto, što je već peti put zaredom da se nakon perioda drastičnog rasta kamate smanjuju. Ovaj potez ima za cilj podsticanje privredne dinamike u Evropi i stabilizaciju tržišta nakon dugog perioda inflatornih pritisaka.
Međutim, dok se evropske monetarne vlasti odlučuju na ovakve mjere, banke u Bosni i Hercegovini i dalje odbijaju smanjiti kamate, iako iz godine u godinu bilježe rekordne profite. Tokom prošle godine, bankarski sektor u BiH ostvario je neto dobit od 847 miliona KM. Od toga, banke u Federaciji BiH ostvarile su 599,8 miliona KM, što predstavlja rast od 43,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu, dok su banke u Republici Srpskoj ostvarile 247 miliona KM dobiti, što je povećanje od 31 odsto.
Odluka ECB-a o smanjenju kamatnih stopa zasnovana je na ažuriranoj procjeni inflacije i dinamike cijena, pri čemu su projekcije inflacije u eurozoni svedene na 2,3% u 2025. godini, 1,9% u 2026. i 2,0% u 2027. Očekuje se da će niže kamatne stope stimulisati privredu i smanjiti troškove zaduživanja za građane i firme.
Ipak, u Bosni i Hercegovini, banke ne prate ovaj trend. Iako su pojedine kreditne linije vezane za euribor doživjele korekciju, banke zadržavaju visoke kamatne marže, koristeći činjenicu da je potražnja za kreditima i dalje velika, posebno za potrošačke i nenamjenske kredite. Ovakva politika banaka omogućava im da nastave ostvarivati enormne profite, dok istovremeno kamate na štednju ostaju sramno niske.
Dodatno, tržište kredita u BiH pokazuje znakove ozbiljne disbalansiranosti. Procenat nenaplaćenih kredita ostaje nizak, što znači da kreditni rizik ne može biti opravdanje za visoke kamatne stope. Istovremeno, banke nisu spremne preuzeti dio rizika i ponuditi povoljnije uslove finansiranja privredi, već fokus zadržavaju na kreditima stanovništvu koji donose siguran profit.
Regulatori u BiH do sada nisu preduzeli konkretne mjere kako bi zaustavili ovu praksu. Iako postoji mogućnost ograničavanja visine bankarskih marži ili dodatnog oporezivanja ekstraprofita, takve mjere još nisu ozbiljno razmatrane. S obzirom na to da je većina banaka u stranom vlasništvu, ostvarena dobit se uglavnom odliva iz zemlje, što dodatno usporava razvoj domaće ekonomije.
Situacija u kojoj banke nastavljaju bilježiti rekordne profite dok se ekonomski uslovi za građane i privredu ne poboljšavaju ukazuje na potrebu za ozbiljnom intervencijom regulatornih tijela. Bez konkretnih mjera, bankarski sektor će nastaviti raditi u svoju korist, dok će građani i privreda snositi teret visokih kamatnih stopa i nepovoljnih uslova finansiranja.
