-Iako je poznati ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade, Angus Deaton, rekao da političari koriste analize ekonomista kao pijanac banderu za pridržavanje, a ne za osvjetljenje, ova izjava briljantno opisuje najnoviju odluku Vlade Federacije o povećanju minimalne plaće.
Odluka koja je izazvala pravu buru, ali za koju se ni najmanje nije potrudila da pruži jasna objašnjenja. Rezultat? Jedni je hvale, drugi napadaju, dok treći, zbunjeni i obeshrabreni, čekaju da vide šta će biti u praksi. A, u praksi, jasno je – sporno je povećanje koje će u prvi plan izgurati dramatičan skok doprinosa, koji sa 440 KM raste na čak 744 KM. Puno više od 60 posto, što znači da cijeli teret pada na poslodavce. Poslodavci koji su, ako ništa drugo, spremni da povećaju plate, ali pod uvjetima koji uključuju fiskalne reforme i smanjenje svojih obaveza prema državi. Jer, realno, šta znači povećati platu ako država izdvaja većinu za poreze i doprinose?
Ovo nije reforma, ovo je legalizirana otimačina. Povećanje plata koje je zapravo zamjena za punjenje državne kase – kroz više doprinose. A sve to, naravno, dok se svi predstavljaju kao "borci za radnička prava", dok u stvarnosti ništa ne rade da bi poboljšali poslovno okruženje, smanjili parafiskalne troškove ili reformirali zdravstvo. Ova odluka, donesenih dva dana pred Novu godinu, jednostavno je potvrda da je političarima važniji politički profit nego stvarna ekonomija.
Vlada je ignorirala sve ekonomske stručnjake, sve upozorenja o mogućim negativnim efektima i, što je najgore, nije ponudila nikakve fiskalne reforme. Da stvar bude još gora, ova odluka dolazi u periodu kada je Vlada već višestruko zadužila Federaciju, dok i dalje troši novac bez imalo odgovornosti. I dok ekonomisti, s punim pravom, zvone na uzbunu, oni na vlasti šute i prave se da ne vide nikakve probleme.
A ako tražimo odgovore, pogledajmo na slučaj Češke: neto plata od 1200 KM, uz doprinose od 399,67 KM. U Federaciji je situacija obrnuta – neto plata od 1000 KM, a doprinosi 744 KM. Pa kako objasniti ovu apsurdnu razliku? Ovo nije reforma, ovo je udar na privatnu inicijativu, što je za svakog ozbiljnog poslodavca šok.
Kroz sve ove odluke, jasno je da Federacija ide prema ekonomskom slomu. Ako žele spasiti privredu, trebali bi početi smanjivati administrativne prepreke, poboljšati poslovno okruženje, poduprijeti razvoj malih i srednjih preduzeća. Ali ne, Vladi Federacije to nije ni na radaru. Sve što rade je donošenje novih odluka koje dodatno guše privredu.
Zašto nisu poslušali struku? Zašto nisu otvorili dijalog s poslodavcima i radnicima? Zbog čega nisu poduzeli mjere koje bi dugoročno poboljšale stanje? A odgovor je jednostavan – jer su se postavili kao nepogrješivi i nisu spremni čuti nijednu kritiku. Šta nam je to donijela vlada koja nema pojma o ekonomiji? Zaduženja, troškove, bankrot.
Kada pogledamo naslijeđe bivšeg premijera Fadila Novalića, jasno je da je on zaista znao kako se vodi ekonomija. Iza sebe je ostavio stabilan penzioni fond, suficit budžeta od 478 miliona maraka, redovne isplate svih naknada i značajno smanjenje duga. A šta imamo sada? Kontinuirane zadužbe, besmislene troškove i – konačno – prazne državne kase. Novalić je bio u pravu,bilo to nekom drago ili ne, ali naši političari nisu naučili lekciju.
