Put ka strateškoj nezavisnosti: Evropska unija do 2030. želi stvoriti vojnu silu koja neće zavisiti od NATO-a ni SAD-a
U sjenama rata u Ukrajini, geopolitičkih potresa i promjenjivih odnosa s Washingtonom, Evropska unija ubrzano radi na projektu koji bi još prije deset godina bio nezamisliv – stvaranju samostalne evropske odbrambene moći.
Dok američki fokus sve više klizi prema Pacifiku i sukobu s Kinom, a ruska agresija na Ukrajinu ne pokazuje znakove posustajanja, u Briselu sazrijeva spoznaja da Evropa više ne može biti samo ekonomski div i vojni patuljak.
Prema planovima koji se trenutno razrađuju u Evropskoj odbrambenoj agenciji (EDA), do 2030. godine Evropska unija želi uspostaviti zajedničku vojnu industriju, centralizovani sistem nabavke oružja, te nezavisne operativne sposobnosti koje bi omogućile intervencije bez direktne pomoći NATO-a.
Od uspavanog biroa do vojnog centra Evrope
Evropska odbrambena agencija osnovana je 2004. godine s ciljem koordinacije zajedničkih vojnih projekata, ali je ubrzo potonula u birokratsku nevidljivost. Godinama je bila simbol evropske neodlučnosti – institucija koja postoji, ali ništa ne radi.
To se, međutim, mijenja. Rat u Ukrajini brutalno je razotkrio slabosti evropske vojne infrastrukture: prazna skladišta municije, zastarjelu tehnologiju, spor tempo proizvodnje i nedostatak političke volje.
„Evropa se predugo oslanjala na tuđu zaštitu. Sada više nema luksuz da čeka“, kaže Michel Duclos, bivši francuski ambasador i savjetnik za međunarodnu sigurnost. „Oživljavanje Evropske odbrambene agencije nije simbolično, već egzistencijalno pitanje za kontinent.“
Između NATO-a i nezavisnosti
Ideja evropske vojske uvijek je bila osjetljiva tema. Dok Francuska i Njemačka guraju ka strateškoj autonomiji, mnoge istočnoevropske države – Poljska, Litvanija, Rumunija – i dalje insistiraju da je NATO jedina stvarna garancija sigurnosti.
Ipak, u Briselu je sve više onih koji smatraju da Evropa mora imati sopstveni plan B. „NATO će uvijek biti stub naše kolektivne odbrane, ali Evropa mora biti sposobna da djeluje samostalno ako američka podrška oslabi“, poručio je visoki predstavnik EU za vanjsku politiku Josep Borrell.
Zemlje poput Francuske već godinama zagovaraju razvoj zajedničkih vojnih kapaciteta, evropske avio-industrije, sistema bespilotnih letjelica i domaće proizvodnje municije. Rat u Ukrajini ubrzao je te procese, pokazujući koliko je opasno kada Evropa ovisi o američkim zalihama i odlukama Pentagona.
„Evropa više ne može čekati“
Francuska analitičarka Claude-France Arnold ističe da su evropski lideri decenijama oklijevali zbog straha da bi stvaranje zajedničke vojske umanjilo nacionalni suverenitet. Danas, kaže, situacija je potpuno drugačija.
„Kada vam Rusija vodi rat na istočnim granicama, a SAD sve više gleda prema Aziji, pitanje vojne nezavisnosti više nije ideološko, nego egzistencijalno“, kaže Arnold.
Zbog toga se u Briselu priprema novi finansijski okvir kojim će EDA dobiti neviđene nadležnosti i budžet. Do 2027. godine planira se trostruko povećanje sredstava za razvoj zajedničkih projekata, uključujući evropske tenkove, nove borbene avione i digitalizovane komandne sisteme.
Američka poruka: „Vrijeme je da preuzmete odgovornost“
U Washingtonu, poruke su jasne. Američki diplomati već godinama upozoravaju evropske partnere da povećaju vlastita ulaganja u odbranu. Bivši predsjednik Donald Trump to je govorio brutalno, sadašnji predsjednik Joe Biden – diplomatski, ali suština ostaje ista: Evropa mora više doprinositi sopstvenoj sigurnosti.
„Sjedinjene Države neće moći beskonačno održavati vojni kišobran nad kontinentom koji je ekonomski moćniji od nas“, izjavio je jedan visoki američki zvaničnik za „Politico“.
Zbog toga mnogi stručnjaci vide novo oživljavanje EDA-e kao „najveći strateški zaokret EU-a u posljednjih 30 godina“ – prelazak s teorijskih integracija na stvarnu vojnu koordinaciju.
„Ovo je trenutak kada Evropa mora odrasti“
Analitičar François Heisbourg iz pariškog Instituta za strateške studije smatra da se Evropa nalazi na istorijskoj prekretnici.
„Godinama smo pričali o evropskoj vojsci, a ništa nismo uradili. Sad, kada su granice ponovo postale linije fronta, više nemamo izbora. Ovo je trenutak kada Evropa mora odrasti – ili će nestati kao politička sila.“
Prema njegovim riječima, cilj nije suprotstavljanje NATO-u, već jačanje evropskog stubа unutar Alijanse, kako bi Evropa u kriznim situacijama mogla djelovati samostalno, bilo na Balkanu, u Sahelu ili na Bliskom istoku.
Plan o stvaranju evropske odbrambene moći do 2030. godine više nije idealistički san, već konkretan politički proces, podržan sve širim konsenzusom među članicama.
Evropa, kako poručuju iz Brisela, više ne želi da njena sigurnost zavisi od izbora u Washingtonu ili tenzija u Moskvi. U svijetu koji se ubrzano mijenja, stara poruka iznova postaje aktualna: „Ako želiš mir – pripremi se za odbranu.“
