Međunarodni krivični sud (MKS) odbacio je žalbu Izraela kojom se tražilo ukidanje naloga za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i bivšeg ministra odbrane Joava Galanta, optuženih za ratne zločine počinjene u Pojasu Gaze. Sud je obrazložio da “nema pravnog osnova” za poništavanje naloga.
Iako Izrael nije član MKS-a, Palestina je članica od 2015. godine, što daje sudu mandat da istražuje zločine počinjene na njenoj teritoriji – uključujući Gazu, Zapadnu obalu i Istočni Jerusalem. Nalozi za hapšenje Netanjahua i Galanta izdati su u novembru 2024. godine, čime je MKS prvi put zatražio hapšenje visokih zvaničnika jedne zapadne savezničke zemlje.
Palestinske vlasti ovu odluku ocjenjuju “historijskom”, dok su izraelski zvaničnici MKS optužili za antisemitizam. Prema Rimskom statutu, svih 124 države potpisnice, uključujući članice Evropske unije, obavezne su uhapsiti Netanjahua i Galanta ukoliko se nađu na njihovoj teritoriji, iako sud sam ne posjeduje mehanizme za sprovođenje hapšenja.
Odluka MKS-a dolazi u kontekstu teške humanitarne situacije u Gazi. Rat koji je započeo 7. oktobra 2023. nakon napada Hamasa do sada je odnio više od 68.000 palestinskih života, pri čemu su više od 80 posto žrtava civili. Infrastruktura u Gazi je gotovo u potpunosti uništena, dok međunarodna zajednica i dalje pokušava osigurati humanitarni pristup i zaštitu civila.
Ova odluka MKS-a dodatno komplikuje diplomatske odnose Izraela sa zapadnim saveznicima, dok pravni i politički izazovi ostaju neriješeni u sukobu koji i dalje pogađa stotine hiljada ljudi.
