Vlada Velike Britanije pokušava otvoriti novo poglavlje u odnosima s Evropskom unijom kroz ideju stvaranja jedinstvenog tržišta robe, ali prvi signali iz Brisela pokazuju da taj put neće biti nimalo jednostavan.
Prema informacijama koje prenosi britanski list, visoki zvaničnici Londona već su predstavili ovaj prijedlog evropskim partnerima, no reakcije su zasad rezervisane.
Tokom nedavnih razgovora u Briselu, britanski predstavnici su nastojali ispitati mogućnosti za dublju ekonomsku saradnju, s ciljem ublažavanja posljedica Bregzita i jačanja trgovine. Međutim, evropski zvaničnici nisu pokazali spremnost da prihvate model koji bi Velikoj Britaniji omogućio pristup tržištu bez preuzimanja ključnih obaveza koje važe za članice Unije.
Umjesto toga, iz EU dolaze prijedlozi koji uključuju klasičnije okvire saradnje poput carinske unije ili pristupanja Evropskom ekonomskom prostoru. Takve opcije, ipak, nailaze na prepreke u Londonu, jer bi podrazumijevale obaveze koje britanska vlada smatra politički neprihvatljivim — prije svega slobodno kretanje ljudi i šire usklađivanje s evropskim pravilima.
Premijer Keir Starmer već je jasno postavio granice: povratak u EU, jedinstveno tržište ili carinsku uniju nije opcija. Upravo te “crvene linije” značajno suzavaju manevarski prostor britanskih pregovarača.
Iako britanska strana tvrdi da vrata nisu potpuno zatvorena i da se o različitim modelima i dalje razgovara uoči planiranog samita ovog ljeta, realnost pregovora ukazuje na duboke razlike u pristupima. Obje strane trenutno pokušavaju postići barem parcijalne dogovore, uključujući olakšavanje trgovine hranom i poljoprivrednim proizvodima, povezivanje sistema trgovine emisijama i rješavanje pitanja mobilnosti mladih.
Ipak, iskustvo iz vremena pregovora o Bregzitu pokazuje koliko su ovakvi pokušaji osjetljivi. Sličan model “zajedničkih pravila za robu”, koji je ranije zagovarala bivša premijerka Theresa May, nije dobio podršku EU upravo zbog straha da bi mogao postati presedan za druge države koje žele benefite bez punog članstva.
U Briselu vlada zabrinutost da bi posebni aranžmani za London mogli ohrabriti evroskeptične pokrete širom kontinenta i potkopati temelje jedinstvenog tržišta. Pojedine članice strahuju i od političkih posljedica, posebno uoči važnih izbora u velikim državama poput Francuske.
Istovremeno, britanska vlada pokušava otvoriti dodatne kanale saradnje — od industrijskih sporazuma u sektorima čelika i električnih vozila, do uključivanja u evropske odbrambene projekte i finansijske instrumente za pomoć Ukrajini.
Uprkos ambicioznoj retorici o “vraćanju Britanije u srce Evrope”, pregovori zasad napreduju sporo. Razlike u strateškim interesima i političkim ograničenjima s obje strane ostaju ključna prepreka, a konačni ishod mogao bi zavisiti ne samo od diplomatskih razgovora, već i od unutrašnjih političkih prilika u Ujedinjenom Kraljevstvu.
