Entitetska kompanija Sarajevogas iz Istočnog Sarajeva ulazi u jedan od najambicioznijih infrastrukturnih poduhvata u energetskom sektoru, dodjelom ugovora vrijednog čak 1,29 milijardi konvertibilnih maraka za projektovanje i izgradnju magistralnog gasovoda na pravcu Šepak – Novi Grad.
Potpisivanje ovog višemilijardnog ugovora zakazano je za petak, čime će formalno započeti realizacija projekta koji vlasti predstavljaju kao ključni stub energetske budućnosti Republike Srpske.
Prema zvaničnim podacima dostupnim na portalu javnih nabavki, posao je pripao konzorciju predvođenom srbijanskom kompanijom Konvar, uz učešće firmi Jokić-invest, Radis, Zavod za zavarivanje i GasTeh. Upravo ovaj konzorcij će, prema planu, preuzeti kompletan posao od projektovanja do izvođenja radova na jednoj od najdužih planiranih gasnih trasa u regionu.
Ugovor će potpisati direktor Sarajevogasa, Nedeljko Elek, zajedno sa predstavnikom vodeće firme u konzorciju, čime će projekat i formalno ući u fazu realizacije.
Iz Ministarstvo energetike i rudarstva Republike Srpske poručuju da je riječ o projektu od izuzetnog značaja, naglašavajući njegovu ulogu u jačanju energetske infrastrukture i sigurnosti snabdijevanja. Početak radova planiran je za sredinu ljeta, što dodatno ukazuje na ubrzanu dinamiku realizacije.
Gasovod, koji bi se trebao protezati na oko 500 kilometara, zamišljen je kao višefazni projekat. Prva faza obuhvata izgradnju glavne trase, druga razvoj priključnih vodova koji će povezivati lokalne zajednice, dok završna faza uključuje dovođenje gasne mreže do Novog Grada. Cjelokupan projekat, prema ranijim najavama vlasti, finansirat će se direktno iz budžeta Republike Srpske, bez oslanjanja na kreditna zaduženja – tvrdnja koja izaziva dodatna pitanja u javnosti s obzirom na njegovu ogromnu vrijednost.
Vlasti Republike Srpske ovaj projekat predstavljaju kao strateški potez i dio tzv. Istočne interkonekcije sa Srbijom, čime bi se dodatno ojačale energetske veze sa susjednom državom. Međutim, upravo ta dimenzija projekta izaziva najviše kontroverzi.
Kritičari upozoravaju da se realizacijom ovog gasovoda Bosna i Hercegovina, odnosno njen entitet Republika Srpska, dodatno veže za ruski gas u trenutku kada Evropska unija intenzivno radi na smanjenju zavisnosti od ruskih energenata i diversifikaciji izvora snabdijevanja. U tom kontekstu, projekat se ne posmatra samo kao infrastrukturni, već i kao političko-energetski signal koji BiH udaljava od evropskih energetskih tokova.
Dodatnu sumnju u transparentnost procesa izazvao je i sam tender, koji je ranije bio predmet pažnje javnosti zbog diskvalifikacije turske kompanije Vemak. Odluka o njenom isključenju otvorila je prostor za spekulacije o kriterijima izbora i potencijalnim političkim utjecajima u procesu dodjele ugovora.
Zanimljivo je i da su firme iz odabranog konzorcija već ranije učestvovale u sličnim infrastrukturnim projektima u Republici Srpskoj, što dodatno podgrijava rasprave o koncentraciji poslova u rukama istih izvođača i zatvorenom krugu velikih infrastrukturnih ugovora.
Dok vlasti ovaj projekat predstavljaju kao istorijski iskorak ka energetskoj stabilnosti, dio javnosti ga vidi kao još jedan primjer velikih političko-ekonomskih poteza iza kojih ostaju brojna neodgovorena pitanja – od finansiranja, preko transparentnosti, pa sve do dugoročnih geopolitičkih posljedica.
