Agencija Ujedinjenih naroda za palestinske izbjeglice (UNRWA), Međunarodni sud pravde (ICJ) i generalni sekretar UN-a Antonio Guterres našli su se na listi favorita za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir, prema procjenama stručnjaka, u godini obeleženoj sukobima u Gazi i Ukrajini.
Norveški Nobelov komitet poznat je po iznenađujućim odlukama, pa nije isključeno da se 11. oktobra može dogoditi nešto nepredviđeno, uključujući mogućnost da nagrada ne bude dodeljena. Kladionice, s druge strane, favorizuju ruskog disidenta Alekseja Navalnog, koji je preminuo u februaru tokom zatvora u arktičkim uslovima. Međutim, posthumno dodeljivanje nagrade nije moguće, ističe Reuters.
Još jedan od favorita po kladionicama je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, no šanse da on osvoji nagradu smanjuje činjenica da je lider zemlje koja se nalazi u ratu. S obzirom na tekući sukob između Izraela i Hamasa, kao i na treću godinu rata u Ukrajini, mnogi analitičari smatraju da bi komitet mogao razmotriti humanitarne aktere koji pružaju pomoć civilima pogođenim sukobima.
“UNRWA bi mogla biti jedan od kandidata, jer obavljaju izuzetno važan posao za civilne Palestince koji trpe usled rata u Gazi”, rekao je Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira u Oslu, u razgovoru za medije.
Ipak, nagrada ovoj agenciji mogla bi izazvati kontroverze, posebno zbog optužbi Izraela da su neki njeni zaposleni umesani u napad militantne grupe Hamas 7. oktobra 2023. godine, što je dovelo do eskalacije sukoba.
Zbog tih optužbi, određene zemlje su obustavile finansiranje UNRWA-e, ali su većina donatora kasnije nastavila podršku. U avgustu je interna istraga UN-a pokazala da je devet zaposlenika možda bilo uključeno u taj napad, nakon čega su otpušteni.
UNRWA, koja je osnovana 1949. godine nakon rata koji je usledio stvaranjem Izraela, pruža humanitarnu pomoć milionima Palestinaca u Pojasu Gaze, Zapadnoj obali, Jordanu, Siriji i Libanu.
Pored UNRWA-e, tajni petočlani komitet imenovan od strane norveškog parlamenta mogao bi se usredsrediti i na jačanje međunarodnog poretka koji je uspostavljen nakon Drugog svetskog rata, a koji se oslanja na ključne institucije kao što su Ujedinjene nacije.
U tom kontekstu, nagrada bi mogla biti dodeljena generalnom sekretaru Antonia Guterresu, sa ili bez Međunarodnog suda pravde, istakao je Asle Sveen, istoričar Nobelove nagrade za mir. “Guterres je vrhovni simbol UN-a”, rekao je Sveen. “(I) Najvažnija uloga ICJ-a je da osigura primenu međunarodnog humanitarnog prava širom sveta.”
Međunarodni sud pravde je osudio punu invaziju Rusije na Ukrajinu i apelovao na Izrael da obezbedi da ne dođe do genocida u Gazi, što je aktuelni slučaj koji Izrael više puta smatrao neosnovanim. Ipak, Nobelov komitet može odlučiti da ove godine ne dodeli nagradu, što se dogodilo u 19 prethodnih slučajeva, poslednji put 1972. godine.
“Možda je ovo godina u kojoj bi Nobelov komitet za mir jednostavno trebao zadržati nagradu i skrenuti pažnju na to da je ova planeta pogođena ratovima”, rekao je Dan Smith, šef Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu.
Preporuke za kandidate dolaze od hiljada pojedinaca, uključujući bivše laureate, članove parlamenata i univerzitetske profesore istorije ili prava. Nominacije su tajne 50 godina, ali oni koji predlažu mogu odlučiti da otkriju svoje izbore. Među poznatim nominovanim kandidatima nalaze se UN-ova agencija za izbeglice (UNHCR), papa Franjo i britanski prirodoslovac David Attenborough.
Ukupno 286 kandidata je nominovano za ovogodišnju nagradu. Prošlogodišnja nagrada dodeljena je Narges Mohammadi, zatvorenoj iranskoj aktivistkinji za prava žena, kao poruka protiv vođa teokratskog režima u Teheranu i podrška anti-vladinim protestima.
