Ustavni sud BiH danas je utvrdio da član 141 stav (5) Zakona o policiji RS nije ustavan u dijelu koji MUP-u RS daje mogućnost da uspostavi infrastrukturu za “digitalno potpisivanje i izdavanje kvalificiranih digitalnih certifikata, te vršiti personalizaciju dokumenata”.
Sud je rekao da to nije usklađeno sa Ustavom BiH zato što su relevantnim državnim zakonima već uspostavljene nadležnosti IDDEEA-e u oblasti digitalnog potpisivanja i personalizacije identifikacionih dokumenata. (!)
Odmah uz to, Sud je osporio i član 141 stav (6), odnosno dio koji se nadovezuje na neustavni dio člana 141 stav (5), konkretno formulaciju koja se odnosi na član 141a. tog zakona i na zaštitu infrastrukture iz stava 5. Drugim riječima, kada je pao dio zakona kojim RS sebi daje infrastrukturu za digitalno potpisivanje i certifikate, pao je i prateći dio koji ministru daje ovlaštenje da pravilnikom uređuje zaštitu te infrastrukture. (!)
Sud je dalje osporio i član 141a stav (4) Zakona o policiji RS. Taj stav je davao ministru ovlaštenje da pravilnikom propiše podnošenje zahtjeva elektronskim putem korištenjem infrastrukture iz člana 141a stav (3), a taj stav (3) je upućivao upravo na infrastrukturu iz člana 141 stav (5). Kako je Ustavni sud oborio dio člana 141 stav (5) koji se odnosi na digitalno potpisivanje i kvalifikovane certifikate, onda više nema ustavnog osnova ni da ministar pravilnikom uređuje postupanje građana preko takve infrastrukture.
Sud je rekao da je član 6 stav (1) tačka 1) u skladu sa Ustavom BiH, jer je MUP RS ovlašten da obavlja određene upravno-pravne poslove vezane za jedinstveni matični broj, prebivalište i boravište, putne isprave i lične karte. Dakle, Sud nije rekao da MUP RS nema nikakvu ulogu u tim oblastima, nego da tu ulogu ne može proširiti na digitalno potpisivanje i izdavanje kvalifikovanih digitalnih certifikata, jer je to već uređeno državnim propisima i državnom nadležnošću. (!)
Također, Sud je ostavio na snazi i član 8 stav (3) tačka 6), jer ta odredba samo općenito govori o zaštiti informaciono-komunikacione strukture i sama po sebi se izričito ne odnosi na poslove koji su u nadležnosti IDDEEA-e. Drugim riječima, RS može imati opću zaštitu svoje informacione infrastrukture, ali ne može pod tim izgovorom sebi uzeti državne poslove digitalnog potpisivanja i kvalifikovanih certifikata. (!)
Još jedna važna nijansa je da Sud nije oborio cijeli član 141 stav (5). Ostavio je na snazi njegov dio koji se odnosi na personalizaciju policijske legitimacije iz člana 24. i identifikacionog dokumenta iz člana 69. To znači da Sud pravi jasnu razliku između onoga što su interna dokumenta policijskih i drugih službenika MUP-a RS i onoga što su identifikaciona dokumenta građana i digitalno potpisivanje / kvalifikovani certifikati, što je državni nivo. (!)
Za građane je posebno važan dio vezan za član 141a stav (3). Ustavni sud nije proglasio cijeli taj stav neustavnim, ali je u saopštenju vrlo jasno rekao da, nakon što je oboren relevantni dio člana 141 stav (5), više nema mogućnosti da građani koriste infrastrukturu iz člana 141 stav (5) Zakona o policiji RS, nego samo infrastrukturu koju uspostavlja Agencija, odnosno IDDEEA.
To je suštinski vrlo snažna poruka: građanski elektronski kanal u toj oblasti ne može počivati na infrastrukturi MUP-a RS, nego na državnoj infrastrukturi. (!)
Sud je osim toga osporio i član 146 stav (1), koji je propisivao da Ministarstvo neposredno ostvaruje međunarodnu saradnju. Ustavni sud je rekao da to nije u skladu sa Ustavom BiH, jer je za saradnju između policijskih tijela BiH i stranih odnosno međunarodnih organa nadležna Direkcija za koordinaciju policijskih tijela BiH.
Dakle, i tu je Sud rekao isto što i u digitalnoj sferi: entitet ne može sebi uzeti ono što je na državnom nivou već dato drugom organu.
