Bosna i Hercegovina bi, paralelno s projektom „Južna interkonekcija“ koji je još u fazi planiranja, mogla dobiti dodatnu alternativu za ruski plin, ovog puta s istoka.
Bugarska kompanija M-Gaz razvila je hibridni model snabdijevanja plinom iz Azerbejdžana putem tzv. „virtuelnog plinovoda“, infrastrukture koja može istovremeno prenositi prirodni plin i mješavine vodika.
Opipljivi rezultati
Bugarska je već implementirala sličan projekat s opipljivim rezultatima. U decembru je pokrenut pilot-projekat u Sjevernoj Makedoniji, s planom ulaska i na albansko tržište.
Gergana Manolova, direktorica za strateški rast i uticaj kompanije M-Gaz, izjavila je za azerbejdžanski portal Report da je hibridni model posebno važan za balkansku regiju, jer je distribucijska mreža u tim zemljama često manje razvijena nego u srednjoj Evropi.
- Naš pristup se bavi energetskom nejednakošću pružajući ‘virtuelni cjevovod’ zemljama poput Bugarske, Srbije, Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine i Sjeverne Makedonije. Jačanjem regionalnih sistema osiguravamo da periferija Evrope ima pristup istim otpornim i isplativim energetskim rješenjima kao i centar - poručila je Manolova.
Upitana za BiH, Crnu Goru i Srbiju, rekla je da se za te zemlje trenutno radi studija izvodljivosti.
- M-Gaz je već dokazao efikasnost hibridnog modela, kompanija je isporučila 89 miliona kubnih metara azerbejdžanskog prirodnog plina za 46 industrijskih klijenata i pet socijalnih institucija u Bugarskoj, održavajući balans snabdijevanja u rudarskom, metalurškom, farmaceutskom i prehrambenom sektoru, uz pružanje čiste energije, navodi ona.
Azerbejdžanski SOCAR
M-Gaz ima strateško partnerstvo s azerbejdžanskom državnom kompanijom SOCAR, koja proizvodi naftu i plin u regiji Kaspijskog jezera.
Hibridni model funkcioniše tako što se plin komprimira na lokacijama s pristupom fizičkoj mreži, a potom se specijaliziranim kamionima doprema krajnjim korisnicima.
Model omogućava dekarbonizaciju javnih ustanova i industrije u regijama gdje izgradnja cjevovoda nije tehnički ili finansijski izvodljiva.
U decembru 2025. projekat je pokrenut i u Strumici (Albanija), dok je u 2026. planirano širenje prema gradu Korçë u Albaniji.
Kabiri i BiH
U proteklim danima pažnju javnosti izazvala je izjava čelnika Abraham Grupe i kupca mostarskog Aluminija, Amira Kabirija, da će u okviru američkog projekta Južne interkonekcije biti glavni uvoznik plina za BiH.
Kabiri je na Transatlantskom samitu o sigurnosti snabdijevanja plinom u Washingtonu potpisao sporazum sa grčkom energetskom kompanijom Atlantic SEE LNG Trade.
Međutim, bh. zvaničnici brzo su reagovali, navodeći da se radi o obmanjujućoj izjavi, te da Aluminij Industrija u ovom slučaju može biti isključivo potrošač.
- U Federaciji Bosne i Hercegovine, u skladu sa propisima, utvrđeno je ko ima pravni osnov za uvoz i prodaju prirodnog gasa, a to je Energoinvest d.d. Sarajevo. Memorandumi o razumijevanju koji se potpisuju nisu pravno obavezujući, niti mogu mijenjati važeće propise, a ne mogu ni predstavljati dozvolu za obavljanje djelatnosti uvoza i trgovine prirodnim gasom - rekao je federalni ministar energije Vedran Lakić.
Bugarska od 2022. aktivno radi na osiguranju alternative ruskom plinu i transformisala se u ključno tranzitno čvorište za jugoistočnu Evropu.
Osim saradnje s Azerbejdžanom, država koristi i američki i katarski LNG, kao i plin iz Turske.
