Vladajuća koalicija u Bugarskoj priprema još jednu zakonodavnu promjenu koja bi otvorila vrata nacionalizaciji imovine Lukoila u zemlji, produbljujući već kontroverzan proces koji se odvija pod intenzivnom kontrolom sankcija SAD-a i Velike Britanije.
Između prvog i drugog čitanja državnog budžeta za 2026. godinu, zastupnici četiri vladajuće stranke podnijeli su prijedlog o povećanju gornje granice državnih garancija za sljedeću godinu za 2 milijarde eura - sa 3,8 milijardi eura na 5,8 milijardi eura. Autori nisu dali nikakvo objašnjenje, ali drugi amandman koji su podnijeli jasno otkriva motiv: dodatne garancije bi omogućile državnoj Bugarskoj razvojnoj banci (BDB) da obezbijedi finansiranje za akviziciju imovine ili dionica u bugarskim podružnicama Lukoila, prenosi Seebiz.eu.
Ovaj potez uslijedio je nakon ranijih zakonskih promjena koje su dale državno imenovanom specijalnom komercijalnom direktoru u četiri bugarske kompanije Lukoil - šefu Nacionalne agencije za prihode Rumenu Spetsovu - ovlaštenja za provođenje transakcija dezinvestiranja bez administrativnog ili sudskog nadzora. Novi prijedlog budžeta sada osigurava da država ima finansijska sredstva za djelovanje na osnovu tih ovlaštenja.
Ukoliko bude odobren, iznos garancija dostupnih BDB-u u slučaju da uzima kredite od drugih finansijskih institucija dostigao bi 3,728 milijardi eura, u poređenju sa 1,728 milijardi eura odobrenih u prvom čitanju, a prvobitno namijenjenih za program obnove nacionalnog stambenog fonda i investicioni plan opština. Prošireni mandat bi omogućio banci da, "ako bude potrebno", učestvuje u potencijalnim akvizicijama imovine sankcionisane ruske naftne grupe.
Iako se vladine garancije ne računaju kao javni dug, one predstavljaju uslovne obaveze koje se moraju ispuniti ako primalac kredita ne može da ih otplati. Ranije ove godine, vlada je u kapital BDB-a ubrizgala 4 milijarde leva (2,05 milijardi eura) – sredstva pozajmljena na međunarodnim tržištima koja vraćaju poreski obveznici. Ministrica finansija Temenuzka Petkova insistirala je da će se tim novcem podržati prioritetni sektori kao što su vodna infrastruktura, odbrana, energetska efikasnost i industrijske zone.
Opozicione stranke upozoravaju na ozbiljne rizike
Ivajlo Mirčev, kopredsjednik opozicione Demokratske Bugarske, rekao je za javni radio da povećanje od 2 milijarde eura, u kombinaciji s postojećim sredstvima u BDB-u, daje vladajućim strankama "oko 7 milijardi leva (3,58 milijardi eura) za kupovinu rafinerije".
„Mnogo puta smo upozoravali da postoji opasnost da će oni koji trenutno vladaju zemljom - GERB i DPS-Novi početak Deljana Peevskog, sankcionisani od strane SAD-a i Velike Britanije - pokušati kupiti Lukoil“, rekao je. „To nema ekonomskog smisla i izuzetno je loša ideja. Jedino što može donijeti je još više korupcije.“
Mirčev je naglasio da će opozicija pružiti otpor inicijativi, ali je priznao da "Peevski ima većinu od 135 poslanika (od 240) i da nemaju problema da glasaju šta god žele".
Domaći politički spor se razvija dok se Bugarska priprema da u aprilu zatraži drugo izuzeće od strane SAD-a za podružnice Lukoila. Premijer Rosen Željazkov je prošle sedmice izjavio da Vašington očekuje kontinuirane dokaze da Sofija može osigurati da aktivnosti sankcionisanog subjekta ostanu u skladu sa propisima tokom narednog šestomjesečnog ciklusa.
Ministarstvo finansija SAD-a (OFAC) nedavno je izdalo šestomjesečnu opštu licencu koja omogućava transakcije s nekoliko Lukoilovih entiteta u Bugarskoj, dok je Ujedinjeno Kraljevstvo odobrilo paralelnu posebnu licencu koja važi do februara. Oba odobrenja dolaze sa strogim ograničenjima i isključuju poslovanje s drugim Lukoilovim podružnicama, osim ako to nije izričito dozvoljeno.
Spetsovljeva važna uloga
U tom kontekstu, vlada je imenovala Rumena Spetsova za specijalnog komercijalnog direktora četiri bugarske kompanije Lukoil. Ministar ekonomije Petar Dilov branio je izbor, pozivajući se na Spetsovljev "profesionalizam" i "povjerenje među međunarodnim partnerima". Međutim, njegovo imenovanje izazvalo je kritike među stručnjacima zbog ranijih kontroverzi i pitanja o tome da li ispunjava zakonski uslov od pet godina iskustva u aktivnostima vezanim za naftu i naftne derivate.
Vlada je dodatno eskalirala tenzije ubrzavanjem usvajanja amandmana koji specijalnom direktoru daju široka diskreciona ovlaštenja, zaštićena od administrativne ili sudske revizije. Predsjednik Rumen Radev je stavio veto na zakon, ali ga je parlament brzo poništio.
Advokat za ljudska prava Mihail Ekimdžiev pretpostavlja da ubrzani proces ukazuje na namjeru da se "zauzme Lukoil, prisvoji njegova imovina, a zatim natjeraju svi Bugari da plate kada ruska kompanija dobije arbitražne sporove". Upozorio je da zakon krši Ustav, Evropsku konvenciju o ljudskim pravima i druge međunarodne pravne instrumente, izražavajući zabrinutost da bi sankcionisana politička ličnost Deljan Peevski na kraju mogla preuzeti kontrolu nad Lukoilom.
