Evropska unija, prema svemu sudeći, neće podržati američke planove za snažnije pozicioniranje u energetskom sektoru Bosne i Hercegovine ukoliko se oni budu temeljili na daljem razvoju gasne infrastrukture. Poruka iz Brisela je jasna – prioritet su obnovljivi izvori energije i usklađivanje sa ciljem klimatske neutralnosti do 2050. godine.
Američki investitori, među kojima se ističe kompanija “Bechtel”, zainteresovani su za izgradnju Južne interkonekcije, gasovoda kojim bi se tekući prirodni gas s terminala na Krku dopremao u BiH. U prvoj fazi planirana je gasifikacija Federacije BiH, a kasnije i Republike Srpske. U opticaju su i ideje o izgradnji gasnih elektrana. U toku su razgovori o koncesiji američkom investitoru.
Međutim, iz Delegacije EU u Sarajevu naglašavaju da finansijska podrška Unije neće obuhvatati projekte koji bi povećali dugoročnu zavisnost od fosilnih goriva ili bili u suprotnosti s klimatskim ciljevima.
“Energetska politika EU temelji se na prelasku na čistu energiju i ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Osim što je važan element procesa pristupanja EU, za Bosnu i Hercegovinu ovo predstavlja značajnu priliku za modernizaciju energetskog sektora, privlačenje investicija i unapređenje dugoročne energetske sigurnosti”, navode iz EU.
Unija već nudi značajnu finansijsku podršku kroz Plan rasta i Reformsku agendu BiH. U zamjenu za napredak u reformama, uključujući energetsku tranziciju, BiH bi mogla dobiti do 976,5 miliona eura. Međutim, ta sredstva su uslovljena prelaskom na obnovljive izvore energije, većom energetskom efikasnošću i digitalizacijom sektora.
Dodatni faktor koji komplikuje planove vezane za gas jeste Mehanizam EU za prilagođavanje ugljika na granicama (CBAM). Kako se ovaj sistem bude postepeno uvodio, proizvodi s visokim emisijama ugljika suočavaće se s dodatnim troškovima prilikom izvoza u EU. To znači da bi zadržavanje oslonca na fosilna goriva moglo dugoročno oslabiti konkurentnost bh. privrede na evropskom tržištu.
U Briselu se gas i dalje posmatra kao tranzicijsko gorivo – prihvatljivije od uglja zbog nižih emisija, ali samo kao privremeno rješenje dok se ne razviju kapaciteti iz obnovljivih izvora. Cilj je, dugoročno, potpuno smanjenje zavisnosti od fosilnih energenata.
S druge strane, energetska politika nove administracije Donalda Trumpa ide u drugačijem pravcu. Washington zagovara jačanje fosilnih goriva, uključujući naftu, gas i ugalj, te širenje energetskih partnerstava sa zemljama koje bi uvozile američke energente. Iako EU i dalje kupuje američki gas i vjerovatno će to činiti još najmanje jednu deceniju, strateški cilj Unije je veća samoodrživost i oslanjanje na domaće izvore energije – hidroenergiju, vjetar, sunce i, u nekim državama, nuklearnu energiju.
Pitanje Južne interkonekcije nije novo. Još tokom mandata administracije Džoa Bajdena postalo je jasno da će evropske finansijske institucije postepeno napuštati podršku gasnim projektima. Američki diplomatski napori u BiH usmjereni su na ubrzavanje realizacije projekta prije zatvaranja evropskih finansijskih kanala za fosilnu infrastrukturu.
Bosna i Hercegovina se tako nalazi između dvije energetske vizije. S jedne strane, postoji interes za diverzifikaciju snabdijevanja i smanjenje zavisnosti od ruskog gasa, što Južnu interkonekciju čini strateški privlačnom. S druge strane, evropski put zemlje podrazumijeva usklađivanje s klimatskim politikama EU, koje dugoročno ne ostavljaju mnogo prostora za nova ulaganja u fosilna goriva.
Iako je u EU došlo do određenog ublažavanja pojedinih ekoloških standarda, prvenstveno pod pritiskom Njemačke koja zagovara duži tranzicijski period, temeljni pravac evropske energetske politike ostaje nepromijenjen. Za BiH to znači da će svaka odluka o gasnim projektima morati balansirati između geopolitičkih interesa, energetske sigurnosti i obaveza na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
