Šef Delegacije Evropske unije (EU) u Srbiji Andreas von Beckerath izjavio je danas u Beogradu da nije dobro to što Srbija nije učestvovala na samitu Evropska unija – Zapadni Balkan te da, ukoliko postoje problemi, o njima treba razgovarati, jer je proces proširenja EU zasnovan na dijalogu.
Von Beckerath je to rekao tokom panela „Od Danske do Kipra: Kako učiniti EU spremnom za proširenje“, dodavši da je ključna tačka u izvještaju Evropske komisije (EK) o Srbiji za 2025. godinu konstatacija da je Srbija nazadovala u oblasti vladavine prava.
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić nije u srijedu učestvovao na samitu EU – Zapadni Balkan koji je održan u Briselu. Takvu odluku je, kako je kazao, donio jer smatra da na taj način štiti interese zemlje, ponavljajući još jednom da članstvo u Evropskoj uniji ostaje strateški interes Srbije.
Ipak, von Beckerath je istakao da su za Srbiju u procesu pridruživanja najvažniji vladavina prava, nezavisnost pravosuđa, samostalnost tužilaštva i borba protiv korupcije, a kao jednu od ključnih tačaka naveo je i stvaranje povoljnog okruženja za civilno društvo, koje ima izuzetno važnu ulogu u procesu proširenja.
Naglasio je da organizacije civilnog društva u Srbiji doprinose kvalitetu procesa pristupanja EU, iako ih pojedini mediji i visoki zvaničnici optužuju za sabotiranje tog procesa.
„Rekao bih da je to pomalo bizarno“, naveo je von Beckerath, dodajući da proces pridruživanja treba biti inkluzivan i da, pored civilnog društva, mora uključivati i političku opoziciju, kao i druge aktere u društvu, javlja Beta.
U Srbiji se mnogo govori o klasteru 3, ali je, prema njegovim riječima, za Srbiju važna i diversifikacija izvora energenata. Evropska unija je jasno pokazala da želi pomoći Srbiji kako bi smanjila zavisnost od Rusije, koja se pokazala kao nepouzdan snabdjevač energentima, rekao je von Beckerath.
Zemlje članice Evropske unije saopćile su da je za otvaranje pregovaračkog klastera 3 potrebno da Srbija ostvari „dalji napredak u oblasti vladavine prava i normalizaciji odnosa s Kosovom“. Odluka o otvaranju klastera odgođena je nakon što se pokazalo da među državama članicama ne postoji neophodan konsenzus.
Posljednji klaster Srbija je otvorila u decembru 2021. godine. Iako srbijanske vlasti tvrde da su ispunjeni uslovi za otvaranje klastera 3, Srbija u posljednje gotovo četiri godine nije otvorila nijedno novo poglavlje i, prema ocjenama EU, nazaduje u procesu pristupanja Uniji.
