Bosna i Hercegovina i dalje ima otvorena vrata Evropske unije, ali poruke koje su danas stigle iz Evropskog parlamenta jasno pokazuju da je strpljenje evropskih institucija sve kraće. U fokusu rasprave o zemljama Zapadnog Balkana našla se i BiH, uz ponovljen poziv domaćim političkim akterima da prekinu blokade i konačno ubrzaju reformske procese.
Evropski parlament usvojio je izvještaj o Bosni i Hercegovini sa 478 glasova za, 116 protiv i 54 suzdržana, potvrdivši podršku evropskoj perspektivi zemlje, ali i naglasivši da daljnji napredak zavisi od konkretnih poteza domaćih vlasti.
Evropski zastupnici ponovili su podršku pristupanju Bosne i Hercegovine Evropskoj uniji na osnovu njenog jedinstva, suvereniteta i teritorijalnog integriteta. U usvojenom dokumentu pozvali su na provođenje reformi koje će osnažiti demokratske institucije, unaprijediti vladavinu prava te ojačati borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Parlament je pozvao političke lidere u Bosni i Hercegovini da obnove opredijeljenost za članstvo u Evropskoj uniji i bez odlaganja provedu dugo očekivane reforme. Također je zatražen prestanak opstrukcionizma, politički motiviranih veta i retorike podjela, koji, kako je navedeno, ometaju evropske aspiracije BiH.
Nakon glasanja oglasio se i stalni izvjestilac Evropskog parlamenta za Bosnu i Hercegovinu Ondrej Kolar, koji je ukazao na širi značaj politike proširenja za samu Evropsku uniju.
“Istovremeno, članstvo u EU ne može se uzimati zdravo za gotovo. Pozdravili bismo Bosnu i Hercegovinu u EU, ali njeni napori često su razvodnjeni izgovorima ili ograničenim kapacitetom da se postigne dogovor čak i unutar vlastitih granica”, rekao je Kolář.
Dodao je da i sama EU mora hitno razmotriti da li je došlo vrijeme za prelazak prema modelu progresivnog članstva za zemlje koje se istinski trude ispuniti kriterije.
Pored Bosne i Hercegovine, evropski zastupnici razmatrali su i napredak ostalih država regiona na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.
Izvještaj o Albaniji usvojen je sa 483 glasa za, 103 protiv i 70 suzdržanih. Evropski parlament pohvalio je ubrzani reformski proces u toj zemlji, ali je istakao da usvojeni zakoni moraju biti dosljedno provođeni u praksi. Posebna pažnja skrenuta je na potrebu prevazilaženja političkih podjela, jačanja vladavine prava i nastavka antikorupcijskih reformi.
Albanija je postavila ambiciozan cilj da pristupne pregovore završi do kraja 2027. godine, no iz Brisela poručuju da će upravo kvalitet reformi biti ključan faktor za tempo njenog približavanja Evropskoj uniji.
Kada je riječ o Kosovu, izvještaj je usvojen sa 412 glasova za, 174 protiv i 58 suzdržanih. Evropski parlament pozdravio je opredijeljenost Prištine evropskom putu, ali je izrazio zabrinutost zbog dugotrajne institucionalne blokade i nemogućnosti formiranja funkcionalne vlasti.
Od Vlade Kosova zatraženo je da ubrza reforme povezane s EU, posebno u oblasti vladavine prava, osnovnih sloboda i borbe protiv korupcije. U izvještaju je naglašeno da normalizacija odnosa sa Srbijom i provedba Briselskog i Ohridskog sporazuma ostaju ključni za evropske ambicije Kosova.
Crna Gora ostaje predvodnik evropskih integracija u regionu. Njen izvještaj usvojen je sa 486 glasova za, 101 protiv i 75 suzdržanih, a Evropski parlament pozdravio je stabilan napredak u reformskim procesima.
Evropski zastupnici su, uz tehničke reformske kriterije, istaknuli da su strateška evropska orijentacija i nepokolebljiva posvećenost političkih predstavnika Crne Gore nezavisnoj državnosti ključni politički kriteriji u procesu pristupanja.
Sjeverna Makedonija, s druge strane, i dalje se suočava s izazovima na evropskom putu. Izvještaj o toj zemlji usvojen je sa 411 glasova za, 120 protiv i 120 suzdržanih, uz izraženo žaljenje zbog izostanka značajnijeg napretka u oblasti pravosuđa i borbe protiv korupcije.
Evropski zastupnici naglasili su da su politička posvećenost i međustranačka saradnja hitno potrebne, naročito radi usvajanja neophodnih ustavnih amandmana koji bi omogućili otvaranje prvog pregovaračkog klastera.
Današnja rasprava u Evropskom parlamentu pokazala je da politika proširenja ostaje visoko na agendi Evropske unije. Ipak, poruka zemljama Zapadnog Balkana ostaje nepromijenjena – evropska vrata jesu otvorena, ali će ih moći proći samo oni koji ispune preuzete obaveze i dokažu spremnost za reforme.
