Projekt Južne plinske interkonekcije, koji se godinama predstavlja kao jedan od najvažnijih energetskih projekata u Bosni i Hercegovini, trebao bi omogućiti zemlji smanjenje ovisnosti o ruskom prirodnom plinu i osigurati alternativne pravce snabdijevanja energentima. Međutim, kako se približava faza realizacije, sve je više upozorenja da bi ovaj infrastrukturni projekat mogao dodatno produbiti političke podjele koje već godinama opterećuju funkcioniranje države.
Riječ je o plinovodu dužine 236 kilometara koji bi povezao plinsku mrežu Bosne i Hercegovine s LNG terminalom na hrvatskom otoku Krku. Projekat se smatra jednim od ključnih koraka u energetskoj diversifikaciji zemlje, s obzirom na to da Bosna i Hercegovina trenutno gotovo u potpunosti zavisi od jednog pravca snabdijevanja i ruskog plina.
Strateški značaj za energetsku sigurnost
Posljednjih godina pitanje energetske sigurnosti postalo je jedno od najvažnijih političkih i ekonomskih pitanja u Evropi. Rat u Ukrajini dodatno je naglasio potrebu smanjenja zavisnosti evropskih država od ruskih energenata, zbog čega Evropska unija snažno podržava projekte koji omogućavaju alternativne izvore snabdijevanja.
Za Bosnu i Hercegovinu Južna interkonekcija predstavlja priliku da prvi put dobije direktan pristup međunarodnom tržištu ukapljenog prirodnog plina putem LNG terminala na Krku. Time bi se otvorila mogućnost nabavke plina iz različitih država i izvora, što bi smanjilo rizik od eventualnih političkih ili tržišnih poremećaja.
Stručnjaci ističu da je diverzifikacija izvora snabdijevanja jedan od osnovnih preduslova za dugoročnu energetsku stabilnost svake države, posebno u vremenu globalnih geopolitičkih napetosti.
Političke podjele prate i energetske projekte
Iako postoji široka saglasnost da je diverzifikacija snabdijevanja potrebna, politički akteri u Bosni i Hercegovini nemaju jedinstven stav o načinu realizacije projekta.
Bosna i Hercegovina već decenijama funkcioniše kroz složen ustavni sistem u kojem entiteti imaju značajne nadležnosti, uključujući i određene segmente energetske politike. Upravo zbog toga energetski projekti često postaju predmet političkih sporova.
Dok vlasti u Federaciji Bosne i Hercegovine uglavnom podržavaju projekat Južne interkonekcije kao strateški interes države, predstavnici Republike Srpske insistiraju na razvoju alternativnih energetskih pravaca i zadržavanju postojećih odnosa sa tradicionalnim dobavljačima plina.
Takve razlike u pristupu stvaraju bojazan da bi Bosna i Hercegovina u budućnosti mogla razvijati više odvojenih energetskih sistema umjesto jedinstvene nacionalne strategije, što bi dodatno usložnilo upravljanje energetskim sektorom.
Kontroverze oko izbora izvođača
Dodatne polemike izazvala je odluka donesena u Parlamentu Federacije Bosne i Hercegovine tokom 2026. godine kojom je za realizaciju projekta izabrana novoosnovana kompanija AAFS Infrastructure and Energy.
Odluka je izazvala brojne reakcije u političkim i stručnim krugovima, prije svega zbog činjenice da kompanija nema značajno iskustvo u realizaciji velikih infrastrukturnih projekata.
Pojedini politički predstavnici, nevladine organizacije i međunarodni posmatrači ukazivali su na potrebu veće transparentnosti tokom procesa izbora izvođača radova, naglašavajući da bi projekat ovakve vrijednosti i značaja morao biti praćen najvišim standardima javne odgovornosti.
Posebnu pažnju izazvale su informacije o navodnim vezama pojedinih osoba povezanih s kompanijom sa političkim krugovima u Sjedinjenim Američkim Državama, što je dodatno politiziralo cijeli proces.
Ulog je mnogo veći od jednog plinovoda
Južna interkonekcija nije samo energetski projekat. Njena realizacija direktno je povezana s evropskim integracijama Bosne i Hercegovine, budući da Evropska unija značajan dio svoje energetske politike temelji upravo na diversifikaciji izvora snabdijevanja i regionalnom povezivanju energetskih mreža.
Evropske institucije godinama naglašavaju da energetska sigurnost predstavlja jedan od ključnih elemenata ukupne sigurnosne politike kontinenta. Zbog toga se projekti poput Južne interkonekcije posmatraju kao dio šire strategije jačanja otpornosti država Zapadnog Balkana.
Istovremeno, potencijalna kašnjenja, političke blokade ili sporovi oko realizacije mogli bi negativno uticati na percepciju Bosne i Hercegovine kao pouzdanog partnera u procesu evropskih integracija.
Dugoročna dilema: plin ili zelena tranzicija
Pored političkih pitanja, dio stručne javnosti postavlja i pitanje dugoročne opravdanosti velikih ulaganja u plinsku infrastrukturu u trenutku kada Evropa ubrzano prelazi na obnovljive izvore energije.
Zagovornici projekta smatraju da će prirodni plin još decenijama igrati važnu ulogu u energetskom miksu te da predstavlja neophodno prelazno gorivo na putu prema zelenoj tranziciji.
S druge strane, kritičari upozoravaju da bi velika ulaganja u plinsku infrastrukturu mogla produžiti zavisnost od fosilnih goriva i usporiti ulaganja u solarne, vjetro i druge obnovljive izvore energije.
Ključni test za politički sistem BiH
Bez obzira na različite stavove, većina analitičara slaže se da će Južna interkonekcija predstavljati važan test sposobnosti Bosne i Hercegovine da postigne politički konsenzus oko strateških državnih projekata.
Ukoliko projekat bude realizovan uz visok nivo transparentnosti i saradnje svih nivoa vlasti, mogao bi značajno unaprijediti energetsku sigurnost zemlje i ojačati njenu poziciju na evropskom energetskom tržištu.
Međutim, ukoliko političke podjele nastave dominirati procesom donošenja odluka, postoji opasnost da jedan od najvažnijih energetskih projekata u poslijeratnoj historiji Bosne i Hercegovine postane još jedna tačka političkog sukoba, umjesto temelj buduće energetske stabilnosti.
