Presuda Ustavnog suda Federacije BiH kojom je oboren član 74. Zakona o vodama Hercegovačko-neretvanskog kantona nije tek puka pravna korekcija lošeg zakonskog rješenja.
To je presuda jednoj dugogodišnjoj praksi kantonalnog uzurpiranja prirodnih bogatstava, ali i politička bomba bačena u ionako nestabilne odnose unutar Vlade HNK-a – i šire, unutar federalne vlasti.
U jednoj jedinoj rečenici – „član 74. nije u skladu sa Ustavom Federacije BiH“ – srušena je konstrukcija na kojoj je HNK godinama gradio desetine miliona maraka budžetskih prihoda. Novac koji se naplaćivao pod eufemizmom „posebne naknade od posebnog značaja“ sada je ogoljen do srži: bila je to koncesijska naknada bez koncesije, prihod bez pravnog temelja, fiskalna improvizacija presvučena u zakonsku formu.
VODA KAO BANKOMAT KANTONA
Ustavni sud je presudom jasno poručio ono što se godinama znalo, ali se politički ignorisalo: vode, posebno akumulacije poput Jablanice, Grabovice i Salakovca, nisu kantonalni bankomat. One su prirodno bogatstvo od strateškog značaja, pod zajedničkom nadležnošću, u kojoj Federacija ima primat. Drugim riječima – HNK nije imao pravo da samostalno uvodi finansijske obaveze koje po svojoj prirodi jesu koncesije, a da pritom ne postoji nijedan koncesioni ugovor.
Sud je bez rukavica rekao ono što se u političkim salonima šapuće godinama: Skupština HNK-a je zakonom pokušala zakrpiti činjenicu da se prirodni resursi koriste komercijalno bez valjanog ugovora. Umjesto da se poštuje Zakon o koncesijama FBiH, izmišljena je „posebna naknada“ – pravni Frankenstein koji sada pada pred Ustavom.
NIKŠIĆ KAO OKIDAČ, NE KAO SLUČAJNI AKTER
Nermin Nikšić u ovom slučaju nije bio neutralni institucionalni podnosilac zahtjeva. On je bio svjesni politički akter koji je povukao potez znajući da će izazvati tektonske poremećaje. Time je direktno udario na finansijsku osnovu HNK-a, ali i na politički autoritet HDZ-a BiH, koji decenijama HNK tretira kao vlastiti feudalni posjed.
Gubitak oko 14 miliona maraka godišnje – od čega je skoro 9 miliona već bilo planirano u budžetu za 2024. – nije tehnički problem. To je fiskalna amputacija. Bez tog novca, padaju investicioni planovi, dovodi se u pitanje finansiranje projekata, a odgovornost se više ne može sakriti iza floskula o „specifičnostima kantona“.
POLITIČKI RAT UNUTAR VLASTI
Presuda je dodatno zategla već narušene odnose između SDP-a i HDZ-a u HNK-u. Izjave Nikšića o navodnoj kupovini radnih mjesta u MUP-u HNK-a bile su ulje na vatru. HDZ-ova premijerka Marija Buhač reagovala je defanzivno, gotovo panično, pokušavajući Nikšićeve tvrdnje svesti na „šokantne i neargumentovane“. Ali šteta je već bila napravljena.
Poruka je bila jasna: Nikšić više ne igra ulogu kooperativnog partnera, već političkog disruptora. Otrovna strelica, kako je sama Buhač opisala, nije ispaljena slučajno. Ona je pogodila samu srž HDZ-ove kontrole nad kantonom – finansije, policiju i upravljanje resursima.
TROJKA IZMEĐU PRAGMATIZMA I KUKAVIČLUKA
Posebno neugodno bi moglo postati za Trojku, a naročito za Elmedina Konakovića. Njegova strategija „pragmatičnih odnosa“ s Draganom Čovićem sada dolazi na ozbiljan test. Hoće li NiP stati uz Nikšića i princip ustavnosti ili će, po starom običaju, izabrati tišinu kako se ne bi zamjerili HDZ-u?
Dodatni teret predstavljaju sve glasnije spekulacije o mogućoj budućoj koaliciji SDP-a i SDA. Izjava Rame Isaka o pritiscima SDA da Nikšić „obeća sljedeći mandat“ samo je dolila benzin na već zapaljenu političku vatru. Ako je to tačno, onda ova presuda nije samo pravna pobjeda, već i signal velikog preslagivanja na političkoj sceni Federacije.
PRESUDA KOJA JE OTVORILA PANDORINU KUTIJU
Jedno je sigurno: ova presuda neće ostati izolovan slučaj. Ona otvara Pandorinu kutiju pitanja – ko upravlja prirodnim bogatstvima, ko ubire prihode, ko snosi odgovornost i koliko je kantonalnih „posebnih naknada“ zapravo neustavno maskiranih koncesija?
U zemlji u kojoj se zakoni često pišu da bi se zaobišli drugi zakoni, Ustavni sud FBiH je ovom presudom povukao jasnu crvenu liniju. A Nikšić je, svjesno ili ne, postao čovjek koji je tu liniju pretvorio u politički rov.
Kad voda presuši, ostaje samo gola istina. A ona je za mnoge u HNK-u – brutalno neugodna.
