Predsjednik Republike Hrvatske Zoran Milanović učestvovao je u četvrtak na svečanoj sjednici Skupštine Krapinsko-zagorske županije, koja je održana povodom obilježavanja Dana županije.
Tokom obraćanja, Milanović se osvrnuo na aktuelna globalna dešavanja, uključujući ratne sukobe i geopolitičke napetosti, te uputio kritičke komentare na račun pravaca u kojima se, kako smatra, kreće Evropska unija.
“Odličan plan u ratovanju ne garantuje uspjeh, nikakav plan garantuje neuspjeh”, to vidimo sada u Iranu, u Zaljevu, u nizu pokušaja, nastojanja i lutanja Evropske unije u pokušaju i planu naoružavanja. EU više nije mirovni projekat, mi smo dio društva u kojem se kuju veliki planovi u čijem strateškom promišljanju mi ne učestvujemo, premali smo, a tiču nas se”, rekao je Milanović.
Govoreći o samom nastanku i razvoju Evropske unije, predsjednik Hrvatske je istakao da je EU prvobitno bila zamišljena kao mirovni i ekonomski projekat.
Taj plan je mirovni projekat i trgovinska unija bazirana na određenim slobodama. Evropska unija je bila pitom projekat s ciljem ujedinjenja. Evropska unija kao projekat mira i sigurnosti, a ne ratni projekat u koji se pretvara – može se pohvaliti da je uspješna kao cjelina.
Evropska unija proizvodi skoro sve kategorije hrane za svoje potrebe pa i malo više, i to je velika stvar. Sve se proizvodi u Evropskoj uniji, ali ne proizvode svi jednako. Hrvatska ne proizvodi skoro ništa dovoljno za svoje potrebe“, rekao je Milanović.
U nastavku govora, osvrnuo se i na sve češće rasprave o militarizaciji Evropske unije, uz pitanje u kojem pravcu ide zajednica evropskih država.
Budući da se EU sve više pretvara, kako je kazao, u ratni projekat, predsjednik Milanović se zapitao “kakav je to put za Evropsku uniju i za šta se naoružava?”.
Dotakao se i odnosa u regiji, posebno Srbije, naglašavajući da Hrvatska, kako tvrdi, nema interesa za sukobe.
“Mi neprijatelja ustvari nemamo. Imamo tu Srbiju s kojom nikako da uskladimo odnose, bilo bi super kada bi to bilo moguće, ali za to ne vidim krivca u Hrvatskoj, mi radimo sa svoje strane sve što možemo. Ali, mimo te prijetnje, mi u stvari po prvi put u historiji nemamo nekoga koga bismo mogli nazvati neprijateljem.
I moramo biti jako oprezni ako nas se uvlači, bilo planski bilo po inerciji, u neka nova globalna neprijateljstva s državama koje nama ne moraju biti simpatične, i vrlo često nisu, ali s kojima ne želimo sukob i konflikt.
Ne da imamo pravo, to je naša egzistencijalna potreba: da budemo svoji na svome, sa svojom pameću i svojim procjenama šta je za nas dobro, a šta nije, u šta se treba uključiti, gdje treba aktivno učestvovati, a gdje se treba povući i odmaknuti”, rekao je Milanović.
