Njemačka i Francuska predstavile su zajednički neformalni dokument pod nazivom „Novi zamah za proširenje“, kojim žele dati novi impuls procesu proširenja Evropske unije i ubrzati integraciju država koje godinama čekaju na članstvo.
Prijedlog Berlina i Pariza mogao bi označiti početak nove faze evropskih integracija, posebno za zemlje Zapadnog Balkana, među kojima je i Bosna i Hercegovina. Ipak, stručnjaci upozoravaju da novi pristup, uz potencijalne koristi, nosi i određene izazove.
Novi koncept: Brže koristi bez čekanja na punopravno članstvo
U dokumentu se navodi da je od samita u Solunu, kada je zemljama Zapadnog Balkana obećana evropska perspektiva, prošlo više od dvadeset godina bez značajnijeg napretka u procesu proširenja.
Zbog toga Njemačka i Francuska smatraju da Evropska unija mora ponovo vratiti politiku proširenja među svoje ključne strateške prioritete.
Jedna od najvažnijih novina jeste odustajanje od dosadašnjeg pristupa prema kojem države ostvaruju pogodnosti tek nakon punopravnog članstva. Prema novom prijedlogu, zemlje kandidatkinje mogle bi postepeno ulaziti u određene evropske mehanizme i prije formalnog prijema u Uniju.
To bi značilo da bi Bosna i Hercegovina, nakon provođenja potrebnih reformi, mogla ranije koristiti pojedine prednosti evropskog tržišta, fondova EU i određenih institucionalnih programa.
Ubrzavanje pregovora i manje birokratije
Berlin i Pariz predlažu pojednostavljenje procedura koje trenutno usporavaju proces pristupanja Evropskoj uniji.
Među prijedlozima je i mogućnost da se više pregovaračkih klastera otvara istovremeno, ukoliko Evropska komisija procijeni da država kandidatkinja ispunjava potrebne uslove.
Na taj način veći naglasak bio bi stavljen na konkretne reforme, poput jačanja vladavine prava, borbe protiv korupcije, unapređenja institucija i usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom, umjesto na dugotrajne administrativne procedure.
Potencijalne koristi za Bosnu i Hercegovinu
Za Bosnu i Hercegovinu ovakav model mogao bi donijeti vidljive koristi mnogo prije zvaničnog ulaska u Evropsku uniju.
Među mogućim prednostima ističu se:
lakši pristup evropskom tržištu,
veća dostupnost finansijskih sredstava iz fondova EU,
snažnije ekonomsko povezivanje s državama članicama,
učešće predstavnika BiH u određenim evropskim procesima u ulozi posmatrača,
konkretne koristi za građane kroz postepeno usvajanje evropskih standarda.
Prema mišljenju pojedinih diplomatskih izvora, takav pristup mogao bi predstavljati značajan podsticaj ekonomskom razvoju zemlje koja već godinama nastoji ostvariti ozbiljniji napredak na evropskom putu.
Strah od „vječne čekaonice“
Uprkos mogućim prednostima, novi model izaziva i određene političke dileme.
Dio analitičara smatra da postoji opasnost da postepena integracija preraste u trajno rješenje umjesto puta ka punopravnom članstvu.
U tom slučaju zemlje Zapadnog Balkana mogle bi ostvariti pristup određenim ekonomskim pogodnostima, ali bez punog prava odlučivanja unutar evropskih institucija.
Zabrinutost proizlazi iz mogućnosti da region bude uključen u evropski ekonomski prostor, ali bez stvarnog uticaja na donošenje ključnih odluka na nivou Evropske unije.
Zbog toga mnogi smatraju da će uspjeh ovog prijedloga zavisiti od toga hoće li postepena integracija zaista voditi ka punopravnom članstvu ili će postati njegova dugoročna zamjena.
Napredak se nagrađuje, ali može biti i poništen
Važan dio prijedloga predstavlja princip reverzibilnosti.
Prema tom modelu, države koje ostvaruju napredak dobijale bi dodatne pogodnosti i pristup evropskim programima, dok bi nazadovanje u oblastima demokratije, vladavine prava ili institucionalnih reformi moglo dovesti do gubitka već stečenih privilegija.
Za Bosnu i Hercegovinu to znači da bi svaki naredni korak zavisio od konkretnih rezultata, a ne od političkih obećanja.
„Pariz i Berlin više ne traže od BiH da preko noći postane savršeno uređena država za ulazak u EU, već nude integraciju korak po korak. To je velika prilika za ekonomske koristi, ali i rizik da Zapadni Balkan ostane ekonomski povezan s Evropom bez stvarne političke moći“, ocjenjuju diplomatski izvori.
