Hadžo Aslani bio je jedan od istaknutih heroja Žuči, jedne od ključnih borbi za odbranu Sarajeva...
Sarajevo se danas oprostilo od Hadže Aslanija, legendarnog diverzanta poznatog i kao Šok.
Slavnom borcu s brda Žuč danas je u 13 sati na Gradskom mezarju Vlakovo, u Aleji veterana, klanjana dženaza. Podsjetimo, Aslani je preminuo u ponedjeljak, 1. decembra, u Sarajevu.
Hadžo Aslani bio je jedan od istaknutih heroja Žuči, jedne od ključnih borbi za odbranu Sarajeva. Albanskog je porijekla, a u Sarajevo je stigao odmah nakon majčine smrti. Na albanskom se za druga kaže 'šok', pa je raja to malo preoblikovala i počela ga zvati Šoka.
Opisivali su ga kao sitnog, plavokosog i tihog borca, koji nije mnogo pričao, ali je bilo jasno da je izuzetno okretan i snažan uprkos svojoj građi. Kako bi narod rekao, 'što bi neko okom, Šok bi skokom'. Njegove sposobnosti posebno su došle do izražaja već u prvim diverzantskim akcijama. Nije volio govoriti o svojim junaštvima, uvijek naglašavajući da je sve što je učinio bilo Božijom voljom i da bi, bez razmišljanja, ponovo uzeo oružje da brani Bosnu i Hercegovinu.
No, u jednoj akciji, Šok se posebno istaknuo i jedino je o njoj htio govoriti:
Kada smo došli do četničkih rovova, neko je prvi trebao ustati i napasti. Podigao sam se i počeo bacati bombe u prvi rov i pucati. Ostala su bila još dvojica, jednog sam upucao, a onda mi je nestalo metaka. Drugi je bio je krupan, podigao me je iznad zemlje i počeo da guši. Htio sam da izvadim nož, ali nisam mogao. Onda sam nekako skupio snagu i udario ga šakom, a potom sam ga nastavio udarati glavom. Onda sam vidio sijač smrti. Skočio sam do njega i počeo pucati. Kada sam izašao iz rova, stigli su moji saborci koji su od mene mislili da sam četnik. Neko je rekao: 'Ne pucajte, to je Šok'. Potom sam im dao sijač i otišao sam do doktora pošto su me pogodila tri metka. Tada mi je Bog spasio život. Jednom sam se rodio, jednom ću umrijeti, a za Bosnu mi nije žao poginuti.
