Italija je već postigla sporazum s Albanijom o smještaju odbijenih migranata u toj zemlji. Velika Britanija je istraživala slične sporazume, ali do sada nije bilo konkretnih rezultata iz ovih razgovora...
Velika Britanija i druge evropske zemlje potpisale su historijsku deklaraciju kojom pozivaju sudove da preispitaju način na koji odlučuju u slučajevima migracija, u nastojanju da olakšaju deportaciju ilegalnih migranata.
Sporazum, predstavljen na samitu u Moldaviji u petak, upozorava da bi sama evropska demokratija mogla biti potkopana ako države ne budu u stanju efikasnije odgovoriti na trgovinu ljudima i moderne migracijske pritiske.
Traži od Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da većinu slučajeva migracija prepusti državama članicama.
Govoreći uoči samita, britanska ministrica vanjskih poslova Yvette Cooper opisala je sporazum kao "pristup zdravog razuma" i rekla da želi osigurati da se sistemi "ne mogu nepravedno manipulirati".
Evropska konvencija o ljudskim pravima (EKLJP) je sastavljena nakon Drugog svjetskog rata kako bi se definisala osnovna prava i slobode širom Evrope, a sprovodi je sud u Strazburu.
Nova deklaracija ne predstavlja prepisivanje zakona o ljudskim pravima, proces koji bi trajao godinama, već je politički signal svih država članica sudijama za ljudska prava da bi se prilikom odlučivanja o slučajevima migracija trebalo više voditi računa o javnom interesu i demokratiji.
Potpisalo ga je 46 članica Vijeća Evrope, političkog tijela koje nadgleda sud za ljudska prava i koje je potpuno odvojeno od Evropske unije.
U dokumentu se, prema BBC-ju, navodi da su se pritisci s kojima se suočavaju evropske zemlje ili značajno promijenili ili nisu bili predviđeni u vrijeme sastavljanja Konvencije o ljudskim pravima.
On navodi da države imaju "neosporno suvereno pravo" da određuju svoju imigracijsku politiku i da u javnom interesu udaljavaju strane državljane.
Deklaracija kvalifikuje prava iz člana 3 i člana 8 konvencije, koja se odnose na zaštitu od mučenja i nečovječnog i ponižavajućeg postupanja, kao i pravo na privatni i porodični život.
Odobrava saradnju s trećim zemljama po pitanju imigracije, uključujući "centre za povratak", pod uslovom da te zemlje poštuju konvenciju o ljudskim pravima.
U njemu se navodi da je zabrana mučenja i nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja apsolutna, ali da je "procjena minimalnog nivoa težine zlostavljanja koje predstavlja nečovječno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje relativna i zavisi od svih okolnosti slučaja".
Kritičari deklaracije od petka rekli su da bi njena formulacija ili oslabila zaštitu ljudskih prava ili neće imati utjecaja na migracije, jer bi je sudije mogle ignorirati.
Krijumčarenje ljudi
Osvrćući se posebno na krijumčarenje ljudi, bilo da ga vrše kriminalne bande ili ga organiziraju neprijateljske države, u izjavi se navodi da ovaj fenomen "riskira potkopavanje podrške i integriteta sistema Konvencije". Tvrdi se da bi zemljama poput Velike Britanije trebalo dozvoliti da sklapaju sporazume s drugim državama, uključujući moguće uspostavljanje "centara za povratak" izvan Evrope.
„Neprijateljskoj državi ili drugom akteru se ne smije dozvoliti da potkopava evropske demokratije i vrijednosti na kojima se Konvencija zasniva, niti da zloupotrebljava sistem koji je stvorena da štiti“, navodi se u dokumentu.
Italija je već postigla sporazum s Albanijom o smještaju odbijenih migranata u toj zemlji. Velika Britanija je istraživala slične sporazume, ali do sada nije bilo konkretnih rezultata ovih razgovora.
Vrhovni sud Velike Britanije je 2023. godine presudio da je politika prethodne vlade prema tražiocima azila u Ruandi bila nezakonita zbog dokumentovanih propusta u pravednom postupanju sa stvarnim izbjeglicama.
Nehumano postupanje
Iako sporazum naglašava da „Član 3“ Evropske konvencije o ljudskim pravima apsolutno zabranjuje mučenje, dodaje se da migrant čiji je zahtjev odbijen ne može izbjeći deportaciju samo tvrdnjom da bi se mogao suočiti s nekim oblikom nečovječnog ili ponižavajućeg postupanja u svojoj zemlji.
U saopštenju se posebno navodi da sudovi ne bi trebali sprječavati deportaciju odbijenog migranta samo zato što su bolnice ili socijalni uslovi u zemlji porijekla ispod evropskih standarda.
„Kada je pojedinac deportovan ili izručen, kvalitet zdravstvene zaštite dostupan u državi prijema trebao bi stvoriti stvarni rizik od [nehumanog] postupanja samo u vrlo izuzetnim okolnostima“, navodi se u dokumentu. Britanska vlada i druge zemlje se nadaju da će ova formulacija utrti put vladama da lakše odbace pravne izazove za deportacije.
Pravo na porodični život
Novi dokument naglašava dugogodišnji princip da pravo na porodični život ne isključuje deportaciju i da su nacionalni sudovi, a ne Strasbourg, u najboljoj poziciji da postignu tu ravnotežu.
"Mora se pronaći odgovarajuća ravnoteža između individualnih prava i interesa i prevladavajućeg javnog interesa u zaštiti slobode i sigurnosti", navodi se u saopštenju. Naglašava se da je dužnost nacionalnih vlasti da pronađu tu ravnotežu.
