Plaćena pauza u Zakonu o radu: Ko će to platiti – realni sektor ili budžet?
Najave da bi pauza tokom radnog vremena u novom prijedlogu Zakona o radu mogla postati plaćena izazvale su burne reakcije javnosti, posebno poslodavaca i građana koji upozoravaju da se radi o još jednom nametu koji bi mogao dodatno opteretiti privredu.
„Kažu da će pauza biti plaćena – hajd, ok. Meni lično svejedno, posao se odraditi mora. Samo će biti manje vremena za druge stvari kao puš-pauze, kafe, Facebook i slično. Ali ja neću plaćati“, poručila je jedna građanka u komentarima koji kruže društvenim mrežama.
Ono što je izazvalo najveću zabrinutost jeste pitanje: ko će snositi trošak ove izmjene, posebno u javnom sektoru.
197.000 radnika na budžetu – potencijalni trošak stotine miliona
Prema analizi koja se pojavila u javnosti, u Federaciji BiH ukupno je zaposleno oko 545.000 radnika, od čega je 197.000 na budžetu, dok je 348.000 u realnom sektoru.
Ako bi se, kako navode, posmatrao samo javni sektor i uvela plaćena pauza, procjene govore da bi to moglo značiti trošak od oko 340 miliona KM godišnje samo za budžetske korisnike.
„Ako izbacite realni sektor i ostavite samo 197.000 osoba na budžetu – oko 340 miliona treba samo za radnike na budžetu. Otkud, druže?“, pitanje je koje se sve češće postavlja.
Poslodavci upozoravaju: proizvodnja bi mogla trpjeti
Poseban problem vidi se u proizvodnim pogonima i fabrikama, gdje je organizacija rada znatno osjetljivija.
„A šta za firme i proizvodne pogone? Svi patimo da imamo fabrike i proizvodnju. Hoće li raditi manje ili će plaćati? Otpuštati?“, navodi se u reakcijama.
U javnosti se sve češće ističe da bi u realnom sektoru, posebno u industriji, plaćena pauza mogla značiti dodatni finansijski udar, a u nekim slučajevima i smanjenje broja radnika ili povećanje cijena proizvoda.
Pitanje institucija: “Ko radi na kaškicu, hoće li dobiti još veću platu?”
Građani otvoreno problematizuju i rad javnih institucija, navodeći da mnoge već sada imaju spor tempo rada.
„Šta za institucije koje svakako rade na kaškicu? Jesu li planirali ovi vrli znanci opet podići plate ovima na budžetu – ko će to platiti?“, navodi se u jednoj od kritika.
U fokusu i doprinosi: trošak pauze ide i preko poreza
U istoj analizi navodi se da bi, uz procijenjenu prosječnu satnicu od 10 KM, te uz dodatne doprinose i poreze (cca 55%), ukupni godišnji trošak plaćene pauze mogao dostići skoro milijardu KM.
Građani upozoravaju da bi ovo moglo značiti novo „enormno opterećenje“ privrede, koja već godinama upozorava na visoke namete.
U međuvremenu, javnost čeka zvanična objašnjenja nadležnih: da li se plaćena pauza uvodi bez izuzetka, ko će snositi teret u javnom sektoru i da li će se na kraju račun ponovo ispostaviti – realnom sektoru.
