Bosna i Hercegovina će i naredne godine nastaviti sa praksom zapošljavanja stranih radnika, a prema prijedlogu Ministarstva civilnih poslova BiH, za 2026. godinu planirano je izdavanje ukupno 7.427 radnih dozvola. Iako broj stranaca u domaćem radnom prostoru više nije novost, poslodavci tvrde da će ova kvota biti sasvim dovoljna, jer je privredna aktivnost i dalje na vrlo niskom nivou.
Prema dokumentu „Odluka o utvrđivanju godišnje kvote radnih dozvola za zapošljavanje stranaca u Bosni i Hercegovini za 2026. godinu“, od ukupnog broja dozvola 4.500 se odnosi na Federaciju Bosne i Hercegovine, 2.000 na Republiku Srpsku, a 927 na Brčko distrikt BiH.
Od ukupne kvote, 2.350 dozvola predviđeno je za produženje već izdatih radnih dozvola, dok će 5.077 biti namijenjeno za novo zapošljavanje stranaca. U strukturi novih dozvola, Federacija BiH će imati 3.000, Republika Srpska 1.500, a Brčko distrikt 577 radnih dozvola.
Ministarstvo civilnih poslova BiH navodi da se donošenjem ove odluke omogućava kvalitetnije zadovoljenje potreba tržišta rada, bez ugrožavanja domaće radne snage, te se jača kontrola nad tržištem i smanjuje broj stranaca koji rade “na crno”. Godišnja kvota radnih dozvola, kako ističu, utvrđuje se u skladu sa migracionom politikom i stvarnim stanjem na tržištu rada, uz odluku Vijeća ministara BiH.
U poređenju s planom za 2025. godinu, kvota za narednu godinu povećana je za 198 radnih dozvola. Broj u Republici Srpskoj ostaje isti, dok je u Federaciji BiH povećan za 10, a u Brčko distriktu za 188 dozvola.
Iako broj dozvola raste, opšti ton domaće privrede ne daje povoda za optimizam. Privredna aktivnost u zemlji već duže vrijeme stagnira, a kriza na zapadnoevropskom tržištu sve više se preliva i na BiH. Posebno je pogođen sektor drvoprerade, koji se i dalje bori sa smanjenom potražnjom i otežanim izvoznim kanalima.
Poslodavci u BiH suočavaju se i sa komplikovanim administrativnim procedurama prilikom dovođenja stranih radnika, ali se najavljuje da bi se taj proces u narednim mjesecima mogao pojednostaviti. Uvođenje bržih i efikasnijih procedura trebalo bi olakšati izdavanje dozvola i smanjiti birokratske prepreke.
Ipak, dugoročno, Bosna i Hercegovina bi mogla ući u ozbiljnu krizu radne snage. Procjene govore da bi u narednim godinama zemlji moglo nedostajati oko 100.000 radnika, što bi predstavljalo egzistencijalni problem za domaću privredu. Masovni odlazak radnika u razvijenije evropske zemlje već godinama razara temelj domaćeg tržišta rada, a povratak tih ljudi sve je teže očekivati.
Dok BiH administrativno povećava kvote i pokušava održati ravnotežu između domaće i strane radne snage, realnost pokazuje da se zemlja suočava s dubokim strukturnim problemom – radnika jednostavno više nema dovoljno. I dok se ekonomija polako gasi, jedina radna snaga koja i dalje stiže u BiH jesu oni koji dolaze privremeno – iz zemalja koje su nekad, baš poput BiH danas, bile izvoznici radne snage.
